—–

Gregorije mrzi školu, toliko da je do šestog razreda već dva puta ponavljao. Jedino mesto koje voli, njegovo utočište, jeste koliba njegovog dede Leona s kojim sate provodi u majstorisanju. Kada Gregorije bude isteran i sa koledža, Leon, međutim, postaje strahovito ljut. On odbija da uteši svog unuka i ne želi da ga uzme u zaštitu. Možda je vreme da Gregorije prihvati da odraste…

—–

Ovo ilustrovano izdanje sadrži osamdeset priča malog Nikole koje nikada nisu bile objavljene kao knjiga. Istinsku sagu o slavnom |aku, remek-delo francuske književnosti, ostvarila su dvojica genijalnih humorista: Gošini i Sampe.

„– Kod nas, na dočeku Nove godine, rekao sam mu, biće baka, tetka Doroteja i čika Ežen.
– Kod nas, rekao je Alsest, biće krvavica i ćurka.“

„Malo me je zadržala u razredu učiteljica koja mi je rekla da sam pogrešio u zadatku iz matematike; treba da kažem tati da bude pažljiviji.“

—–

- Hej! Alseste! Pogledaj! Pada sneg! – šapnuo sam Alsestu, koji je dojavio Meksanu, koji je Žoakimu rukom pokazao na prozor, koji je pak gurnuo laktom Žofroa, koji je obavestio Eda, koji je zatim probudio Klotera, koji je ustao i odmah se uputio ka tabli, jer je mislio da ga je učiteljica prozvala da odgovara.

—–

Kao đak,Gogolj nije mnogo mario za školska pravila, kao profesor istorije na Peterburškom univerzitetu, odbio je da prepičava misli priznatih naučnika te je sam pisao tekstove koje je čitao na svojim predavanjima, a njihova vrednost je od velikog značaja za rusku istoriju. Bio je poznat kao šaljivdžija i domišljan i ta njegova umeća su ponajviše došla do izražaja na zabavama na kojima su se okupljali književnici i intelektualci toga doba. Prikazani su i detalji iz njegovog drugovanja sa Puškinom kao i utučenost zbog toga što mu je osujećena namera da zaprosi groficu Anu Vieljgorsku. Manje je poznato da se Gogolj vrlo čudno oblačio i da je imao iskustva sa šamanizmom.

Univerzalne genije kao što je Gogolj ruska istorija do tada nije poznavala. Bio je veliki pisac, profesor univerziteta, veseljak koji je voleo da igra, peva, kuva za prijatelje, šije haljine za svoje sestre… Smisao života i tajnu zdravlja Gogolj je video u sledećem: „Biti što je moguće više spokojan, nastojati da budeš što nestašniji, i veseliti se koliko možeš, sve dok ne malakšeš, čak i ako nije uvek baš veselo: i uvek se sećati mudrog pravila da je sve, zapravo, svejedno.“

—–

Onda čarobnjak načini na kristalnoj kugli sedam kabalističkih znakova, zatim, ispruživši ruke prema nebu, poče da baje. To je trajalo dugo, dugo…
Cele bogovetne noći odjekivao je u tišini čarobnjakov duboki glas. Počelo je već da sviće kad se dogodi čudo. Privučena neodoljivom snagom, jedna zvezda se otkači od nebeskog svoda, prolete vrtoglavom brzinom kroz atmosferu i, prošavši izme|u uzdignutih čarobnjakovih ruku, nestade u boci. Zvezda, prava zvezda, bila je tu, zarobljenica… Oh! To je bila sićušna zvezda, jedva vidljiva u vedroj noći, ali je čarobnjak mislio da će umreti od radosti videći je kako svetluca u njegovoj boci.

—–

Legenda o lepom Korkanu i lepotici Guguli, dragulj je pripovedačke proze u kome mogu uživati čitaoci i starijeg i mlađeg uzrasta, dok poznavaoci književnosti mogu u njemu naći uzorak jednog modernijeg književnog postupka koji je impresionirao i nadahnuo neke značajne pisce iz kasnijih generacija.