Vreme ne prolazi; ono je samo sadašnji trenutak. Ovde, u ovom trenutku kada pišem, nalazi se i moj prvi poljubac, kao i zvuk klavira koji je svirala moja majka dok sam se ja igrao u dnevnoj sobi. Sve sam što sam bio i sve sam što ću biti. Kako ništa nema ni početak ni kraj – večnost je sadašnjost – živim sve što je prošlo i sve što će se dogoditi.
Svake noći putujemo kroz vreme. Činimo to nesvesno, kada sanjamo – odlazimo u našu skoriju ili davnu prošlost. Budimo se s mišlju da smo doživeli besmislene stvari u snu; ali nije tako. Bili smo u drugoj dimenziji, u drugim životima koje istovremeno proživljavamo, ali u kojima se stvari ne dešavaju isto kao ovde.
Koliko života smo proživeli? Uistinu, pitanje treba da glasi drugačije: koliko života živimo sada? Na svakome od nas je da na to pitanje odgovori.
– Paulo Koeljo

—–

Ova magična pripovest o prihvatanju oproštaja za prošlost i veri u sopstvenu budućnost počinje u Rio de Žaneiru, kada Paulo Koeljo daje primerak knjige Alhemičar misterioznom učitelju Ž. i poverava mu svoj nemir zbog toga što svi njegovi snovi propadaju baš kad je na pragu da ih ostvari. Ž. tada nalaže Koelju da pronađe svog anđela čuvara i razgovara s njim. „Prokletstvo će nestati“, kaže mu on, „ako ispuniš taj zadatak.“

Prihvativši izazov, Paulo sa suprugom Kris ostavlja sve i odlazi na četrdesetodnevnu avanturu u prelepu ali opasnu pustinju Mohave – gde su oboje našli mnogo više od onog što su očekivali. Majstorska mešavina lokalne egzotike, dramatičnih zbivanja i magične pripovesti, zaštitnog znaka Koeljovih romana, ova autobiografska ispovest je u isti mah i moderna avantura i metafizička odiseja.

—–

Smeštajući radnju romana Pobednik je sam u zavodljivi svet mode i filma, Paulo Koeljo tematizuje moć pojedinca i način na koji uspeh manipuliše ljudskim snovima da bi ih na kraju uništio.

Vešto preplićući različite likove i njihove međusobno povezane priče, autor nam u svom dvanaestom romanu dočarava uzbudljivu sliku sveta prezasićenog glamurom i raskalašnošću, i ukazuje nam na kobne posledice naše opsednutosti slavom.

—–

Ovo je priča o Bridi, mladoj i lepoj Irkinji, i njenoj potrazi za spoznajom sveta. Na tom duhovnom putovanju, ona upoznaje mudraca koji je podučavao kako da savlada svoje strahove, i ženu koja uči da pleše osluškujući skrivenu muziku sveta. Oni prepoznaju Bridinu darovitost, ali moraju je pustiti da do otkrića dođe sama. Dok Brida traga za svojom sudbinom, pokušava, uz mnogo teškoća, da pronađe ravnotežu između ljubavi i želje da se promeni.

Brida je dirljiva priča o ljubavi, misterijama i hrabrosti, o duhovnoj strani erosa i erotičnoj strani duhovnosti.

—–

Vestica iz Portobela predstavlja nešto sasvim drugačije od onoga što je Koeljo do sada napisao. To je, između ostalog, ostvareno potpuno drugađijim proznim narativom, jer o glavnoj junakinji govore brojne ličnosti različite po uzrastu, nacionalnosti, obrazovanju, koji na najrazličitiji način osvetljavaju portret glavne junakinje. Na taj način Koeljo postiže nesvakidašnju dinamiku pripovedanja, a i ekspresivan i živ portret glavne junakinje. Stvara se jedna dokumentaristička priča mozaičke strukture, sa elementima enigmatične fabule, a čitalac na momente i sam postaje detektiv, uhoda koji pokušava da otkrije stvarni svet glavne junakinje Atene.
Kuriozitet je u tome da o njoj govore kako oni koji je poznaju, tako i oni koji je nikada nisu videli, tako da se junakinja s jedne strane otkriva, a sa druge skriva. Igra postaje dvostruka – stvarnost postaje iluzija, a iluzija stvarnost te i Atenin portret postaje zagonetan, tajanstven, a poruka nije više nedvosmislena i jasna nego otvorena i višeznačna.
Atena je želela da bude zena XXII veka. Da li je platila cenu? Svakako. Ali bi cena bila još viša da je obuzdavala svoju neobuzdanu prirodu. Biti daleko od anonimne gomile svakako zahteva žrtvu. Svi junaci prethodnih proznih ostvarenja Paula Koelja su savladavali različita iskučenja isključivo kao pobednici. Atena je prva koja na neki način nosi primesu tragičnog junaka.

Atena ima neobičan prirodni dar. Usvojila ju je bogata libanska porodica. Kada u njihovoj zemlji izbija rat koji je ona predvidela, sa ovom porodicom nastavlja život u Londonu. Na univerzitetu upoznaje onoga koji će biti otac njenog deteta. Dva mlada bića premošćuju prepreke i stupaju u brak, uprkos protivljenju njihovih porodica. Ali njihov brak ne opstaje dugo suočen sa izazovima modernog života.
Pošto je i sama postala majka, Atena ne može sebe da spreči da misli na osobu koja je nju dovela na svet, i kreće u Rumuniju u potragu za njom. Ona je Ciganka i zove se Lilijan.
Atena želi da razume kako ju je njena majka mogla napustiti. Ono što će otkriti za vreme ovog putovanja promeniće tok njenog života i života njene okoline.
Tako je rođena ona koju će uskoro nazvati veštica iz Portobela koja će, rizikujući da doživi vlastiti gubitak, staviti sve svoje neobične moći u služenje drugima.

——
Uzbudljiva priča o hodocašcu Paula Koelja Putem za Santjago, srednjovekovnim putem koji počinje u Pirinejima i vodi preko severa Španije do katedrale Svetog Jakova. Iskustvo ovog hodocašca ostvarenog 1986. godine bilo mu je inspiracija za priču prepunu pustolovina, koja je, u isto vreme, fascinantna parabola o potrebi pronalaženja sopstvenog puta u životu. Na kraju, Koeljo nas dovodi do zaključka da se „čudesno uvek nalazi na putu običih ljudi“.

Stigao sam juče u grad autobusom koji redovno saobraca izmedu Pedrafite – blizu Sebreira – i Kompostele. Za četiri sata prešli smo sto pedeset kilometara koji dele ta dva grada, a ja sam se sećao pešacenja sa Petrusom – ponekad bi nam bile potrebne i čitave dve nedelje da prevalimo istu toliku razdaljinu. Uskoro ću da izađem i da položim na grob svetog Jakova sliku Naše Gospe od Prikazanja na postolju od školjki. Onda ću se prvim avionom vratiti u Brazil gde me čeka mnogo posla. Setio sam se da mi je Petrus jednom prilikom rekao da je celo svoje iskustvo sažeo i izrazio na jednoj slici. Tada mi je palo na um da i ja napišem knjigu o onome što sam doživeo…
- Paulo Koeljo

Dnevnik jednog čarobnjaka zauzima ključno mesto u stvaralaštvu Paula Koelja. Ne samo zato što je to prvi roman u nizu njegovih značajnih dela, posle koga je usledio svetski bestseler Alhemičar, vec i zbog načina na koji nam jasno predstavlja humanost Koeljove filozofije i dubinu njegovih istraživanja.

Čudesno se uvek nalazi na putu običnih ljudi!

—–

Pripovedač romana Zahir je pisac svetskih bestselera koji živi u Francuskoj i uživa u svim privilegijama koje mu slava i novac donose. Njegova supruga Ester, sa kojom je deset godina u braku, je ratni izveštač koja uprkos svom profesionalnom uspehu i nesputanosti konvencionalnim brakom upada u tešku krizu. Kada nestaje sa svojim prijateljem Mihailom, koji joj je možda i ljubavnik, vlasti saslušavaju pripovedača: da li je Ester kidnapovana, ubijena, ili je jednostavno pobegla od braka koji je nije ispunjavao. Narator nema ni jedan odgovor, ali sam sebi postavlja brojna pitanja. Jednog dana, pojavljuje se Mihail, čovek sa kojim je Ester poslednji put viđena, i obećava da će mu vratiti ženu.

Putovanje vodi pripovedača od glamura Pariza do Kazahstana, zemlje u kojoj je Mihail rođen, zemlje tragične istorije, ali bogatog duhovnog zaveštanja, i tu dolazi do iznenađujućih samospoznaja.

Zahir je očaravajuća priča o putovanju, opsednutosti izgubljenom ljubavlju, odnosima u braku, slobodi i ličnim ambicijama.

—

Junakinja Marija dolazi iz severoistočnog Brazila. Njenu mladost obeležile su mnoge patnje. Prelepa mlada žena koja je mogla lako da se uda, nikako nije želela to da učini pre nego što ostvari svoj san: da vidi Rio de Ženeiro.

štedela je dve godine i otputovala u čuveni grad. Na plaži Kopakabana privlači pažnju jednog švajcarskog biznismena, koji joj obećava da će od nje napraviti zvezdu i nagovara je da zajedno otputuju u Evropu. Uvek spremna na rizik, uz blagoslov svoje porodice, Marija se seli u Ženevu, sa prethodno potpisanim ugovorom u rukama. Da ga je pažljivije pročitala primetila bi i jedan dodatak, kojim se obavezuje da radi za minimalnu nadnicu u noćnom klubu. Ubrzo potom postaje prostitutka.

Sledeći put mnogih drugih žena, Marija prebrzo odrasta udaljavajući se sve više od svojih snova o sreći. Tokom godine u kojoj je Marija – prodavala svoje vreme, bez mogućnosti da ga otkupi – postaje praktična i realna, imuna na nadanje, usredsređena na realnost. Raskrstivši sa svojim snovima iz mladosti, počinje da skuplja novac za farmu u Brazilu. Svoje telo doživljava kao jedino sredstvo koje će joj omogućiti da ostvari svoj cilj.

Paralelno sa pričom teče i sadržaj Marijinog dnevnika, u koji beleži svoje doživljaje ovog teškog perioda.

„Moja knjiga ne pretenduje da bude neka vrsta studije o prostituciji“, kaže Koeljo. „Pokušao sam u potpunosti da izbegnem bilo kakve osude izbora koje čini glavna junakinja. Ono što me zapravo interesuje jesu različiti načini na koje ljudi prilaze seksu i ljubavi“.

——
Roman Đavo i gospođica Prim blistava je parabola o borbi koja se vodi u čoveku između tame i svetlosti, razmišljanje o slobodi (koju imamo u svakom trenutku) da izaberemo svoj put.

Izolovana u planinskoj oblasti, polunapuštena varoš Viskos broji 281 stanovnika, pretežno postarije ljude, pripadnike poslednje generacije zemljoradnika i pastira koji žive u pomalo vanvremenskom svetu. U varošicu jednog dana stiže zagonetni stranac, u pratnji đavola. U najmanju ruku, to je uverenje stare Berte, udovice koja komunicira sa duhom svog preminulog muža i od njega dobija nagoveštaje o budućim događajima.

Posredstvom gospođice Prim, kelnerice u jedinom varoškom hotelu, on upućuje meštanima stravičan izazov: ako ubiju jednog od njih, biće nagrađeni trezorom zlatnih poluga koje bi im omogućile da obnove minulu slavnu prošlost. Hoće li gospođica Prim, mlada žena gonjena željom da promeni svoj život, postati bezobzirni strančev saučesnik? Da li će meštani Viskosa podleći iskušenju i odrediti žrtveno jagnje? I, s druge strane, da li stranac zaista očekuje da će Zlo prevladati nad Dobrom?

—–

Veronika ima iste snove i želje kao i svi mladi bilo gde u svetu. Ima normalan posao, živi u malom stanu, slobodno vreme provodi u kafeima i upoznaje zgodne momke, a sa nekima od njih uspostavlja i prolazne veze. Ipak, Veronika nije srećna. Nešto joj nedostaje. I tako, 11. novembra 1997, Veronika je odlučila da umre.

Mašta i snovi. Ljubav i ludilo. Žudnja i smrt. Dok se kreće prema smrti, Veronika shvata da se svaki trenutak postojanja sastoji od izbora: ili da živimo, ili da odustanemo od svega. Veronika stiče iskustvo novih zadovoljstava i otkriva da u životu uvek postoji neki smisao. Ali vreme ističe. Veronika je odlučila da umre, i sad nema povratka.