—–

Sizif je junak iz grčke mitologije koji se zamerio bogovima otkrivajući njihove tajne. Zato su ga kaznili da vezanih očiju gura prema vrhu brda ogromni kamen koji se svaki put skotrlja u podnožje baš kad se Sizif nađe nadomak cilja.

„Ostavljam Sizifa u podnožju planine! [...] Sama borba da se stigne do vrha dovoljna je da ispuni ljudsko srce. Sizifa treba da zamislimo kao srećnog.” – Kami

—–

Svetsku slavu Solženjicinu je doneo upravo roman Jedan dan Ivana Denisoviča (1962), remek-delo književnosti i svojevrsna reportaža o Staljinovim logorima smrti. Ovo delo, napisano u najboljoj tradiciji ruskog realizma, zapravo je autobiografskog karaktera: Solženjicin je, zbog šifrovanih kritika sovjetskog totalitarnog režima, bio osuđen na osam godina prinudnog rada u jednom logoru u Sibiru.

—–

Kada Gregorije bude izbačen iz škole, Leon, međutim, postaje strahovito ljut. On odbija da uteši svog unuka i ne želi da ga uzme u zaštitu. Možda je vreme da Gregorije prihvati da odraste…

—–

Roman počinje opisom jedne železničke stanice u dubokoj ruskoj provinciji, prepune ljudi koji po velikoj hladnoći strpljivo čekaju voz za Moskvu. Među njima je i Andrej Berg, nesuđeni pijanista. Njegova drama počinje kada vlasti, pred sam početak Drugog svetskog rata, hapse njegove roditelje. Prinuđen je da beži i sa pozajmljenim identitetom nekog poginulog nesrećnika biva mobilisan i odlazi u rat koji za njega, paradoksalno, postaje jedina mogućnost spasa. Izdržaće do konačne pobede i povratka u građanski život, stalno proganjan zaglušujućim zvucima muzike, znamenjima jednog izgubljenog sveta.

Njegovu tragičnu ljudsku sudbinu Makin prikazuje sa krajnjom osećajnošću i dostojanstvom, bez patetike i nepotrebnih scena nasilja. Ova knjiga je himna jednostavnosti i ljudima koji stoički prihvataju da žive u svetu bez iluzija.