Sabrana dela
ALBERT SANČEZ PINJOL – HLADNA KOŽA
Tvrd povez, korice u boji, 159 strana, prevod sa katalonskog: Jelena Petanović i Pau Bori
Roman Hladna koža, čija se atmosfera poredi sa Konradovim Srcem tame ili Goldingovim Gospodarom muva, napeta je priča o jednom od najvećih ljudskih strahova, strahu od nepoznatog. Pisana elegantnim stilom i jasnim jezikom, Hladna koža je jedan od onih romana koji se ne ispušta iz ruku sve do poslednje stranice.
Bivši pripadnik Irske republikanske armije prihvata posao meteorološkog tehničara na napuštenom ostrvu u zabačenom kutku Antarktika. Kada tamo stigne, shvata da je njegov prethodnik nestao, a da je jedini stanovnik ostrva čudovišni svetioničar Batis Kafo, sa kojim teško uspostavlja kontakt. Ipak, njihov odnos će se promeniti kada uvide da je saradnja jedini mogući izlaz jer ostrvo opsedaju užasavajuća, reptilima slična bića. Ali da bi se ovaj rat dobio, neophodno je da obojica proniknu u suštinu mržnje. Tada će shvatiti da se čudovišta zapravo kriju u njima samima.
Sale
Konstantin Leontjev – Odisej Polihronijades
U pismima jednom atinskom prijatelju grčki trgovac i rodoljub Odisej Polihroniades opisuje presudnu godinu svoje mladosti, period koji započinje njegovim odlaskom iz roditeljskog doma a nastavlja se događajima vezanim za ruski konzulat u Janjini, koji mu je pružio gostoprimstvo. Naratoru, već zrelom porodičnom čoveku, polazi za rukom da u pripovedanju oživi mladalačku naivnost i svežinu doživljaja iz tog vremena, kada je bio naizmenično očaran i razočaran diplomatskim poslovima i načinom života. U središtu njegove pažnje nalaze se ruski konzul Aleksandar Blagov, „ne čovek nego vrt“ čija pojava i karakter odišu neobičnom estetskom i etičkom otmenošću, i mlada ciganska plesačica Zelha, „ljuta travka“ koja svojim nesvesnim, još detinjim šarmom privlači i zastrašuje neiskusnog mladića. Jednako živo i ubedljivo naslikani su i mnogi predstavnici janjinskih etničkih zajednica i društvenih slojeva, a s njima i gotovo ceo repertoar tadašnjih političkih i kulturnih ideja, od kojih su mnoge i danas relevantne.
Sale
Konstantin Vaginov – Sabrana dela
Tvrd povez, korice u boji, 783 strane, 14×21
Prevod sa ruskog: Duško Paunković i Zorislav Paunković
—–
Konstantin Vaginov (1899–1934) poslednji je veliki pisac peterburškog perioda ruske književne istorije, poslednje poglavlje „peterburškog teksta“ klasicne ruske književnosti. Podjednako je znacajan i kao pesnik i kao prozni pisac. Napisao je više knjiga pesama (Putovanje u haos (1921); Peterburške noci (1923); Konstantin Vaginov – A. I. Fjodorovoj (1926); Pokušaji povezivanja reci pomocu ritma (1931); Zvukolici (1934)) i cetiri romana Jarceva pesma (1928), Poslovi i dani Andreja Svistonova (1929), Bambocada (1931) i Harpagonijana (1933–1934). Vaginov sažima problematiku velike ruske književnosti i preispituje je na razlicite nacine u poeziji i prozi u novim okolnostima, nastalim posle revolucije. Rusku revoluciju on doživljava kao veliki civilizacijski prelom i zabrinut je za sudbinu klasicnih kulturnih vrednosti. Njegovo delo predstavlja uspešan spoj modernistickog i tradicionalnog i, po nekim mišljenjima, jedinstveno je u istoriji svetske književnosti. Kao granicni pisac, Vaginov se bavi temom prelaznog i prelomnog doba koja ima i šire znacenje od vremenskog okvira ruske revolucije. Otkako je ponovo otkriveno šezdesetih godina dvadesetog veka, njegovo delo suštinski utice na rusku nezavisnu kulturu, a u najnovije vreme i na novu rusku književnost.
Sale
Danijela 
Maja 
Petar 
