Maja Plisecka

Šta sam izvukla iz svega onog što sam proživela, kakvu filozofiju?
Najjednostavniju.
Jednostavnu – kao čaša vode. Kao jedan udisaj.
Ljudi se ne dele na klase, rase, državne sisteme.
Ljudi se dele na dobre i loše.
Na veoma dobre i veoma loše.
Jedino tako. Krvožedni revolucionari, koji su se pomamno zaklinjali da će loše ljude, napokon, zameniti dobri – lagali su i torokali.
Uvek je lošijih bilo više, mnogo više.
Dobri ljudi su uvek izuzetak, dobri su dar Neba.

„Dvadeset šestog novembra 1993. godine u Moskvi sam završila svoju knjigu Ja, Maja Plisecka…
Prošlo je trinaest godina. Tokom svih tih godina neumorno mi je postavljano pitanje: ’Hoće li biti nastavka?’ Ja sam iskreno odgovarala – Zašto? Najvažnije u mom životu se već dogodilo.
Može li čitaocima biti interesantna priča ruske balerine koja je napustila scenu?
Pa ipak, za proteklih trinaest godina mnogo štošta se desilo. Čak, veoma mnogo…“

… „U ovoj knjizi pričam o svom životu i njegovim peripetijama, brigama, teškoćama i radostima u periodu od 1994. do 2006. Bile su to godine kada se moja domovna tragično komešalau potrazi za istinom, a pri tome se svakim korakom sve više udaljavala od nje.“