Vladimir Odojevsk

„Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.”

„Pisac Ruskih noći je, bez sumnje, išao svojim posebnim putem, drugačijim i od zapad-njačkog i od slovenofilskog. Sa slovenofilima ga je istinski povezivalo samo jedno: romantičarski karakter njegove koncepcije istorije. Iza njegovih proročanstava o Rusiji, iza snažne apologije ruske misli i osnova ruskog života, stajala je uzvišena istina snova, a malo šta je rečeno o savremenoj istinskoj stvarnosti. V. Odojevski je svoje snove poistovetio sa stvarnošću. Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.”

J. A. Majmin

Knez Vladimir Fjodorovič Odojevski (1803-1869), ruski „Faust“, jedna je od najblistavijih, najosobenijih i najsvestranijih ličnosti Puškinovog doba, takozvanog zlatnog veka ruske književnosti. Filozof-šelingijanac, naučnik iz oblasti prirodnih nauka, filantrop, pokrovitelj umetnosti, muzičar, kompozitor, muzikolog, pedagog i prosvetitelj, domaćin čuvenog salona, visoki činovnik, dvoranin.

Njegovo glavno delo Ruske noći (1844), predstavlja najviši književni domet i sintezu problematike ruskog romantizma.

„Alhemijska“ povest Salamander (1841), takođe je jedno od remek-dela zrelog Odojevskog. Spada među njegova najkompleksnija ostvarenja, jer spaja etnografsku i istorijsku tematiku (doba Petra I i posle Petra I), psihološku analizu i filozofiju.