Volfgang Sofski

Za sociologa Sofskog koncentracioni logor nije nešto što ispada iz okvira moderne civilizacije, naprotiv, koncentracioni logor – i to je jedna bolna tvrdnja – jeste sastavni deo modèrne, rezultat uništiteljske volje apsolutne moći i globalne tehničke organizacije.

Seriji poznatih knjiga Ojgena Kogona (Država SS-a i sistem njemačkih logora, 1946), Prima Levija (Zar je to čovek, 1958) i Hermana Langbajna (Menschen in Auschwitz, 1972), Volfgang Sofski je ovom svojom doktorskom tezom priložio jedan moderan i celovit prikaz koncentracionog logora kao instrumenta vladavine i „laboratorije nasilja“.

Autor iz izveštaja logoraša rekonstruiše razornu silu smišljenog terora i torture. Isključiva svrha koncentracionog logora je destrukcija, a ona je organizovana racionalno. Njegova knjiga daje predstavu o tome kako destruktivna moć nacionalsocijalističke politike prodire sve do najsitnijih pora logoraškog društva, kako je žrtve instrumentalizovala ponižavanjem i psihičkom prisilom. Autor opisuje sakaćenje identiteta logoraša, menjanje njihovog osećanja za prostor i vreme, i postepeno nestajanje njihovog osnovnog poverenja u dalje postojanje društvenog sveta i samopoštovanja.

Za sociologa Sofskog koncentracioni logor nije nešto što ispada iz okvira moderne civilizacije, naprotiv, koncentracioni logor – i to je jedna bolna tvrdnja – jeste sastavni deo modèrne, rezultat uništiteljske volje apsolutne moći i globalne tehničke organizacije.