Nedavno dodata stavka
Prikazano 97–108 od 140 rezultata
-
Prevodilac: Ana Srbinović, Elizabet Vasiljević, Povez: tvrd, Format: A5
Podigavši težak zastor što je štiti od pogleda, u zbirci Muva Pirandelo nas vodi u najskrivenije meandre duše, nemilosrdno je istražujući. U pripovetkama zbirke U tišini, zagonetka „monstruoznosti“ života, neprestane spremnosti da se čini i podnosi zlo, obrazuje klupko nerazmrsivih niti: ne samo da je nemoguće razlikovati ulogu žrtve od uloge dželata već je jednako teško utvrditi da li to zlo dolazi iznutra ili spolja.
O AUTORU
Luiđi Pirandelo jedan od najznačajnijih italijanskih književnika XX veka. Inovacijama u književnosti i pozorištu obeležio je svoju epohu, ali se njegova dela i danas mogu smatrati „veoma modernim“.
Obrazovanje je stekao u Palermu, Bonu i Rimu, gde je proveo veći deo života. Nažalost, njegov miran porodični život često su potresali iznenadni i teški udarci sudbine, kao što su finansijski krah roditelja njegove supruge i njen potonji gubitak razuma. Taj događaj imao je veliki uticaj na samog Pirandela.
Svetsku slavu sicilijanski pisac stekao je posle Prvog svetskog rata, a naročito po osnivanju vlastitog pozorišta u kojem je bio impresario i reditelj. Turneje tog pozorišta po Evropi i Americi bile su trijumfalne, a prema njegovim komedijama i romanima snimljeni su mnogi filmovi kako u Italiji tako i u Holivudu.
Pirandelo je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1934.godine.
U svojim delima, prožetim pesimizmom i nihilizmom, osobenim i tragičnim humorom, autor pobija pozitivističku veru u razum. Ceo njegov opus odiše gorkim razmišljanjima i paradoksalnim zaključcima.
Pirandelo je napisao sedam romana od kojih su najbolji Pokojni Matija Paskal (1904), koji se bavi odnosom jedinke i birokratskog aparata, pa i sveta uopšte, i Jedan, nijedan i sto hiljada (1924) u kojem je zastupljena jedna od njegovih omiljenih tema: pluralitet ličnosti.
Slavni pisac je autor i nekoliko zbirki novela od kojih je najznačajnija Novele za godinu dana (od predviđenih 365 napisao je 246). U tim pripovetkama junaci su obični ljudi neobičnih sudbina i one predstavljaju vešt spoj italijanske verističke pripovetke XIX veka sa zahtevima novog doba.
Najveći doprinos svetskoj književnosti, Luiđi Pirandelo je dao svojim pozorišnim delima, u kojima su zbivanja i situacije opisani u pripovetkama i romanima dramski uobličeni. Najčuvenije delo ovog žanra je Šest lica traži pisca (1917), koje se bavi temom „teatra u teatru“, a poznata su i dela Tako je (ako vam se čini) iz iste godine i Henrik IV iz 1921. godine.
Paideia je do sada objavila 5 Pirandelovih dela:
Šest lica traži pisca, Jedan, nijedan i sto hiljada, Pripovetke za godinu dana (I tom), Pripovetke za godinu dana (II tom) i Pripovetke za godinu dana (III tom).
-
Prevodilac: Ana Srbinović, Elzabet Vasiljević
Povez: tvrd
Format: 21 cm
Teme iz zbirke Sve tri verne su pirandelovskoj tradiciji: od ljudske otuđenosti do moralne indignacije, od najsurovijeg realizma do teozofskih razmatranja. Nemilosrdno zumiranje čoveka kojim se poigrava demon slučaja na skučenoj i teskobnoj pozornici stvarnosti. Putovanje od stvarnosti koja nas okružuje prema nebeskim prostranstvima, nalik stalnoj pozornici naseljenoj zvezdama i mesecom, centralna je tema zbirke Od nosa ka nebu, a istovremeno je i simbol jedne druge dimenzije na čija je vrata razum primoran da zakuca. U ovoj zbirci Pirandelo prvi put uvodi natprirodni plan, element karakterističan za njegova pozna dela.
Nobelova nagrada za književnost 1934. godine!
-
Prevodilac: Ana Srbinović, Elzabet Vasiljević
Povez: tvrd
Format: 21 cm
Obim: 390 strana
ISBN: 978-86-7448-636-8
-
Prevodilac: Duško Paunković, Povez: BROŠ, Format: A5
NAGRADA MILOŠ N. ĐURIĆ (UDRUŽENJA KNJIŽEVNIH PREVODILACA SRBIJE) ZA NAJBOLJI PREVOD POEZIJE U 2002. godini
U ovoj knjizi su objavljeni prevodi celovitih zbirki Putem zrna i Teška lira prema poslednjem izdanju koje je priredio autor. Ovo je kod nas prvo potpunije predstavljanje pesama Vladislava Hodaseviča, jednog od najznačajnijih ruskih pesnika s početka XX veka, čije delo je najzad steklo priznanje i u domovini, a zahvaljujući prevodima na mnoge jezike stiče sve više poklonika širom sveta.
-
Cena u pretprodaji: 3850 din
Prevodilac: Ivan Šepić, Tatjana Šotra, Anđa Petrović, Povez: tvrd, Format: B5RECENZIJA
“Rečnik psihopatologije detinjstva i mladosti”, kapitalno delo francuske psihijatrijske literature, biće veoma značajan doprinos na srpskom jeziku stručnoj i naučnoj javnosti, iz nekoliko razloga.
Prvo. Knjiga multidisciplinarno obuhvata psiho-, psihosomatsku i somatopsihičku patologiju najznačajnijeg perioda u razvoju ličnosti – razvojnog perioda. Odnosno, pristupajući razvojnoj dinamici, knjiga je utemeljena na medicinskim disciplinama (uglavnom psihijatrija, neurologija i pedijatrija), ali uključuje i podatke iz psihologije, sociologije, genetike, pedagogije, defektologije, filozofije, lingvistike, prava.
Drugo, kada je reč o razvojnom dobu, shodno za francusku psihijatriju karakterističnoj temeljnosti, naučnosti i suptilnosti u pristupu psihijatrijskom bolesniku,, “razvojno” je ovde obuhvaćeno u širokom registru – od začeća embriona, preko intrauterinog razvoja, zatim psihijatrije bebe, deteta i adolescenta. Posebna su novina poglavlja o Medicinski pomognutom oplođavanju, Roditeljstvu i identifikaciji sa roditeljima, Somatskim teškim ili hroničnim oboljenjima, Dečjem poimanju smrti, Leukemiji kod deteta, itd.
Treće, oblikovanje govora, procesa mišljenja i saznavanja, formiranje predstava (reprezentacija), sa svim mogućim pratećim teškoćama, pažljivo su istražena u svim aspektima – medicinskom, psihiloškom, lingvističkom, socijalnom itd., što u postojećim udžbenicima nismo nalazili.
Četvrto, u knjizi su izneti podaci iz bazičnih medicinskih i srodnih nauka koji su neophodni i izuzetno korisni za ova proučavanja – neurologije, neurohemije, neuroanatomije, neurofiziologije, neuropsihologije, što je, takođe, retkost u postojećoj literaturi na srpskom jeziku.
Peto, aktuelnost knjige odražava i veliki broj odrednica koje se odnose na probleme adaptacije i razvoja adolescenta u savremenom svetu, ali ne manje i problema roditelja vezanih za razumevanje i postupke tokom lečenja njihove dece – od najranijeg uzrasta do adolescencije. Ovaj savetodavni i usmeravajući aspect u odnosu na roditelje smatram izuzetno značajnim.
Konačno, osim navedenog, knjiga obiluje temeljnim prikazom i ozbiljnim, kritičkim komentarima psihijatrijskih entiteta, njihovog dijagnostikovanja i terapije.
Francuska psihijatrijska škola je, zajedno sa nemačkom, bila vodeća u Evropi do Drugog svetskog rata, otkada su primat, malo po malo, preuzele anglosaksonske škole (u skladu sa dominacijom engleskog jezika). Naša je javnost uglavnom u kontaktu sa prevodima sa engleskog jezičkog područja, čime je uskraćena za neprocenjivo vredne i kvalitetne doprinose, aktuelne i u kontinuitetu, dečjoj psihijatriji. Ova se, u Francuskoj, osim duboke ukorenjenosti u psihoanalizi, značajno zasniva i na svim aktuelnim naučnim saznanjima iz neuronauka i srodnih disiplina.
Prim. dr sci. Nataša Caran, neuropsihijatar
O autoru
Didije Uzel je poznati francuski psihijatar, specijalista za psihoanalizu dečjeg doba. Profesor je psihijatrije dečjeg i mladalačkog doba na Univerzitetu u Kanu i urednik „Časopisa za psihoanalizu deteta.“
Autor je brojnih dela: Zora psihičkog, Dete, roditelji i psihoanalitičar, i dr.
-
Prevodilac: Sanja Žiro Pantelić, predgovor Radivoje Konstantinović, Povez: tvrd, Format: A5
ANTOAN DE SENT EGZIPERI rođen je 1900. godine u Lionu, u plemićkoj porodici. Iako je bio grof, nije mnogo držao do svoje plemićke titule, bio je krajnje jednostavan u ponašanju, srdačan i požrtvovan u prijateljstvu.
Još kao dete čeznuo je da se vine u nebo i, uprkos nežnom zdravlju, uspeo je da stekne diplomu prvo vojnog, a potom civilnog pilota i zaposli se 1926. u avionskoj kompaniji koja je održavala poštu na liniji Tuluz–Dakar. Doživljaje u Africi i Južnoj Americi opisao je u knjigama Pošta za jug (1929) i Noćni let (1931), za koji dobija prestižnu književnu nagradu „Femina“.
Po izbijanju Drugog svetskog rata, 1939, Sent Egziperi je mobilisan i ističe se velikom hrabrošću, za šta je odlikovan Ratnim krstom, jer je nastavio, u svom izviđačkom avionu bez naoružanja, da snima neprijateljske linije iako je bio pogođen. Na samom početku rata objavljuje roman Zemlja ljudi (1939), koji je dobio Veliku nagradu za književnost Francuske akademije. Posle sklapanja primirja između poražene Francuske i pobedničke Nemačke u junu 1940, odlazi u Sjedinjene Države, gde će se svesrdno zalagati da Amerika uđe u rat na strani saveznika. Tu objavljuje romane Ratni pilot (1942) i Mali princ (1943), dok se Pismo taocu (1943) pojavljuje u Francuskoj.
Aprila 1943. priključuje se savezničkoj vojsci u Tunisu sa željom da učestvuje u borbama kao pilot-lovac. Međutim, njemu će, zbog slabog zdravlja, poveravati samo izviđačke misije. Sa jedne od tih misija, 31. jula 1944, kada je snimao neprijateljske brodove u Marsejskom zalivu, nije se vratio. Olupina njegovog aviona izvađena je iz mora gotovo šezdeset godina kasnije.
Pročitajte odlomak knjige u pdf formatu. https://www.paideia.rs/images/files/Sent%20Egziperi%20ROMANI%2016%20strana.pdf
-
NAGRADA MILOŠ N. ĐURIĆ (Udruženje Književnih Prevodilaca Srbije) ZA NAJBOLJI PROZNI PREVOD 2008. godine
Leontjev, poput svojih nešto starijih književnih savremenika Ivana Turgenjeva, Fjodora Dostojevskog i Lava Tolstoja, slika ruski život iz perspektive aristokratije, privilegovanog društvenog sloja kojem je i sam pripadao. Ali, za razliku od Tolstojevih „divnih ljudi“, za razliku od ekscentrika koji često prerastaju u karikature pod perom Fjodora Dostojevskog, junaci Konstantina Leontjeva portretisani su uzdržano, precizno i nepristrasno. Leontjeva je privlačila puškinska jednostavnost, a „gogoljevski šinjel“ bio mu je neudoban. On je sebi postavio za cilj da svoje junake niti unižava niti idealizuje, to jest da što vernije i tačnije prikaže ljudsku prirodu.
Iako je njegovo mesto, bez sumnje, među ruskim književnim velikanima devetnaestog veka, Konstantin Nikolajevič Leontjev (1831-1891) dosad je bio nedostupan našoj čitalačkoj publici.
Iako je pred kraj života postao monah, ovaj autor odlikuje se izrazito svetovnim, trezvenim stavovima, što verovatno treba pripisati činjenici da je, kao kasnije Čehov i Bulgakov, stekao medicinsko obrazovanje.
Posebnu pažnju zaslužuju junakinje Konstantina Leontjeva. Ni svetice ni grešnice, već žene od krvi i mesa, one su svesne da je seksualna želja važan sastojak ljudskog života i ne ponašaju se kao njeni pasivni objekti. Grofica Bobrujska (Drugi brak) i junakinje ostalih romana čvrsto stoje na zemlji i osvajaju nas svojom prirodnošću i sposobnošću da u svakodnevici mirno, bez velikih drama prekoračuju granice koje je devetnaesti vek nametnuo ženskom ponašanju.
U prvom tomu Sabranih dela Konstantina Leontjeva, pisca koji po stvaralačkim dometima stoji rame uz rame sa Tolstojem i Dostojevskim, objavljena su tri romana iz prve faze njegovog stvaralaštva – Podlipke, Drugi brak i U zavičaju. -
Veče kod Kler je psihološki ljubavni roman na pozadini građanskog rata u Rusiji, istovremeno i epski i lirski.
Istorija jednog putovanja u izvesnom pogledu je najbolji roman Gazdanova.“
Laslo Dineš
Let je suptilan psihološki roman sa mnoštvom međusobno povezanih likova, „kamerna drama“ posvećena proučavanju problematike ljubavi.
Noćni putevi je roman zasnovan na iskustvima koja je Gazdanov stekao radeći kao noćni taksista. Roman prikazuje parisko društveno dno i naličje života i, po svemu sudeći, po materijalu koji sadrži i uvidu u ljudsku prirodu predstavlja jedinstvenu knjigu u svetskoj književnosti.
Prevodilac: Duško Paunković, Povez: TVRD, Format: A5
Veče kod Kler je psihološki ljubavni roman na pozadini građanskog rata u Rusiji, istovremeno i epski i lirski. Ima autobiografsku osnovu u neostvarenoj mladalačkoj ljubavi prema Tatjani Paškovoj u Harkovu, koja je u romanu pretvorena u Francuskinju Kler. Obrnuta kompozicija (roman počinje od kraja) sastoji se od posebnih epizoda povezanih slučajnim asocijacijama. Iza naizgled jednostavne fabule krije se kompleksno delo.
Istorija jednog putovanja objavljena je 1938. godine.
„Ako bismo nasumice otvorili ovaj roman, morali bismo da priznamo da je Gazdanov najdarovitiji pisac koji se pojavio u emigraciji.“
G.Adamovič
Istorija jednog putovanja u izvesnom pogledu je najbolji roman Gazdanova.“
Laslo DinešLet je objavljen 1938. u časopisu, dok je konačna verzija romana objavljena tek 1992. u Holandiji. Ovo je suptilan psihološki roman sa mnoštvom međusobno povezanih likova, „kamerna drama“ posvećena proučavanju problematike ljubavi. U neočekivanom finalu većina junaka gine u avionskoj nesreći.
Noćni putevi je roman zasnovan na iskustvima koja je Gazdanov stekao radeći kao noćni taksista. Roman prikazuje parisko društveno dno i naličje života i, po svemu sudeći, po materijalu koji sadrži i uvidu u ljudsku prirodu predstavlja jedinstvenu knjigu u svetskoj književnosti. Građa romana je autobiografska u tolikoj meri da je Gazdanov želeo da zadrži prava imena junaka, i promenio ih je samo neznatno. To je teška i mračna knjiga, bez iluzija, ali i, uprkos svemu, lirska, poetska knjiga o životu uopšte, o Parizu, sa fascinantnim slikama gradskih pejzaža.
-
Čajanovljevi zaključci se razlikuju od opšteprihvaćenih u ekonomskoj nauci i danas izazivaju veliku pažnju, jer predlažu alternativni model društvene organizacije.
Prevodilac: Zorislav Paunković, Povez: BROŠ, Format: B6
Aleksandar Čajanov (1888-1937) pisao je početkom XX veka romantične priče, poput Puškinove „Pikove dame“ ili Gogoljevog „Nosa“. Objavljivao ih je o svom trošku kao bibliofilska izdanja, koja su stilizovanim ilustracijama opremali vrhunski grafičari. Književne radove potpisivao je pseudonimom Botaničar X. Smatra se da je njegova priča, „Venediktov, ili Značajni događaji mog života“, poslužila Mihailu Bulgakovu kao stvaralački podsticaj za pisanje romana „Majstor i Margarita“.
Čajanov je bio istaknut ekonomista, stručnjak za poljoprivredu. Njegovi zaključci se razlikuju od opšteprihvaćenih u ekonomskoj nauci i danas izazivaju veliku pažnju, jer predlažu alternativni model društvene organizacije. To je bio i razlog zbog kojeg je postao protagonista jednog od prvih montiranih staljinističkih procesa. Stradao je u Staljinovim čistkama. -
Pripovedač u „Rondu“, Tom, za koga kruži priča da je nezakonit sin uvaženog poljskog maršala Pisudskog, poriče da ima bilo kakve političke ambicije. Ali za vreme nemačke ratne okupacije Varšave, zatiče se u ulozi simboličkog naslednika poljskog predratnog nacionalizma, s nezamislivim odgovornostima i obavezama.
Prevodilac: Petar Vujičić, Povez: BROS , Format: A5
Njegovo navodno poreklo dobija na značaju prilikom pokušaja da zadobije naklonost poznate varšavske glumice; prevratništvo je kedino u njemu što privlači glumicu Tolu Mohoči. Da bi je zaštitio, Tom osniva imaginarnu političku organizaciju (nazvanu Rondo po Šopenovom komadu koji se izvodi na koncertu kome prisustvuje) i prima u čanstvo Tolu.Ova zamisao je u početku naivna, ali Rondo, ponesen sopstvenim sablasno-komičnim snagama, uskoro zadobija vodeću ulogu u poljskom podzemlju, sa sopstvenim ciljevima i sopstvenim politiučkim programom. Tom biva uvučen u sve zaplete istinskog pokreta otpora. Posledice će biti katastrofalne.
-
„Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.”
Prevodilac: Miodrag Sibinović, Povez: BROS , Format: A5
„Pisac Ruskih noći je, bez sumnje, išao svojim posebnim putem, drugačijim i od zapad-njačkog i od slovenofilskog. Sa slovenofilima ga je istinski povezivalo samo jedno: romantičarski karakter njegove koncepcije istorije. Iza njegovih proročanstava o Rusiji, iza snažne apologije ruske misli i osnova ruskog života, stajala je uzvišena istina snova, a malo šta je rečeno o savremenoj istinskoj stvarnosti. V. Odojevski je svoje snove poistovetio sa stvarnošću. Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.”
J. A. Majmin
-
NAGRADA LAZA KOSTIĆ ZA IZDAVAČKI PODUHVAT GODINE 2007. (SAJAM KNJIGA U NOVOM SADU)
Vaginov sažima problematiku velike ruske književnosti i preispituje je na razlicite nacine u poeziji i prozi u novim okolnostima, nastalim posle revolucije. Rusku revoluciju on doživljava kao veliki civilizacijski prelom i zabrinut je za sudbinu klasicnih kulturnih vrednosti. Njegovo delo predstavlja uspešan spoj modernistickog i tradicionalnog i, po nekim mišljenjima, jedinstveno je u istoriji svetske književnosti. Kao granicni pisac, Vaginov se bavi temom prelaznog i prelomnog doba koja ima i šire znacenje od vremenskog okvira ruske revolucije. Otkako je ponovo otkriveno šezdesetih godina dvadesetog veka, njegovo delo suštinski utice na rusku nezavisnu kulturu, a u najnovije vreme i na novu rusku književnost.
Prevodilac: Duško Paunković, Zorislav Paunković, Povez: TVRD, Format: A5
Konstantin Vaginov (1899-1934) poslednji je veliki pisac peterburškog perioda ruske književne istorije, poslednje poglavlje „peterburškog teksta“ klasične ruske književnosti. Podjednako je značajan i kao pesnik i kao prozni pisac. Napisao je više knjiga pesama: Putovanje u haos, Peterburške noći, Konstantin Vaginov – A.I. Fjodorovoj, Pokušaji povezivanja reči pomoću ritma, Zvukolici; i četiri romana: Jarčeva pesma, Poslovi i dani Andreja Svistonova, Bambočada i Harpagonijana.
