Prikazano 25–36 od 66 rezultata

  • 814.00 дин. 651.00 дин.

    Prevodilac: Gorica Todosić , Povez: tvrd, Format: A5

    Dve priče.

    O mladim ljudima našeg vremena. Sitim ali i gladnim, učtivim ali i besnim. Koji radije preuzimaju rizik da pogreše u životu nego da ga uopšte i ne žive.

    Matilda ima  24 godine. Napustila je studije zbog beznačajnog posla, i živi sa još dve  devojke u iznajmljenom stanu u Parizu. Kaže da je srećna, ali se toga priseća tek uz piće. Jednoga dana zaboravlja u nekom kafeu torbu sa velikom sumom novca. Jedan čovek joj je vraća tek iduće nedelje. Nekoliko meseci kasnije, upravo zbog tog čoveka ona odluči da promeni svoj život.

    Jan ima 26 godina. Diplomirao je, ali ne može da nađe posao. Iščekujući bolje dane, radi kao prodavac. Ne kaže da je nesrećan, ali često dok se šeta pored Sene zamišlja kako uskače u vodu i davi se. Jedne večeri, kada je bio potpuno sam, učinio je malu uslugu svom susedu.  Da bi mu zahvalio, sused ga poziva na večeru. Par sati kasnije, upravo zbog tog čoveka, on odluči da promeni svoj život.

    „Umuknite. Ismevajte me, rugajte se i ocrnjujte koliko vam je volja, ali ne vucite me za uši. Ne delite mi lekcije. Znate koliko to mrzim. Ako nastavite tim tonom, izgubićete me sasvim. A onda…  A onda, šta zapravo hoćete da vam kažem?

    Sve, lepa moja.

    Sve.

    Stisni petlju i baci sve karte na sto.“

                                                                            „Lepši život“

    „Vrtela sam se ukrug. Čekala sam. Nekoga, nešto, olakšanje, razočarenje.

    Priču.“

                                                                            „Lepši život“

     

    Ana Gavalda je rođena 1970, i živi u Melenu, u blizini Pariza. Jedan je od najtiražnijih francuskih pisaca, a njena dela su prevedena na 38 svetskih jezika. Sposobnost Ane Gavalde da shvati duh vremena, empatija koju oseća za svoje  junake, bogatstvo detalja u opisivanju svakidašnjeg života i majstorska upotreba žargona mlade generacije doneli su joj trajnu popularnost. Njena dela se odlično prodaju još dugo posle objavljivanja i nalaze se na vrhu lista bestselera u svim kategorijama. Gavaldin odnos prema uspehu je takođe veoma poseban: ostala je verna svom prvom izdavaču Domeniku Gotjeu, vlasniku izdavačke kuće „Diletant“. Obožava američku književnost, tako da i junacima svojih dela često daje američka imena.

    Sva dela koja je dosad objavila bila su na vrhu lista bestselera, a mi ih možemo čitati na srpskom jeziku u Paidejinom izdanju: zbirku pripovedaka Želeo bih da me neko negde čeka (za koju je 2000. dobila nagradu „RTL-Lire“), kao i romane: Trideset pet kila nade (2002), Voleo sam je (2002), Zajedno, to je sve (2004), Utešna partija (2008),  Poslednji nestašluk (2009), Bili (2013) i  Lepši život (2014).

  • 990.00 дин. 792.00 дин.

    Prevodilac: Jelena Stakić, Povez: tvrd, Format: A5

    Ljudska ljaga skalpelom Rotove mašte pravi duboki rez u stereotipe savremene Amerike, baveći se analizom međurasnih suprotnosti. Tragično prekinuta ljubav jednog starca mogućnost je da „američki san“ sagledamo u ogledalu jedne izvitoperene etike.

    Po ovom romanu snimljen je istoimeni film u režiji Roberta Bentona 2003. godine. Glavne uloge su tumačili Entoni Hopkins, Nikol Kidman i Gari Siniz.

     

    O autoru

    Filip Rot Dobitnik Pulicerove nagrade za roman Američka pastorala, Nacionalne medalje za umetnost, Zlatne medalju za fikciju, najznačajnijeg priznanja Američke akademije za umetnost i književnost. Dvostruki je dobitnik Nacionalne književne nagrade  i Nacionalne nagrade kruga književnih kritičara. Tri puta je bio laureat nagrade PEN/Fokner. Njegov roman Zavera protiv Amerike je 2005. dobio Nagradu Američkog udruženja istoričara. Rot je takođe laureat dva najprestižnija PEN-ova priznanja: PEN/Nabokov 2006. za „opus neprolazne originalnosti i izuzetne umetničke veštine“, i  PEN/Sol Belou nagradu 2007. za najviši domet u američkoj fikciji, koja se dodeljuje piscu koji se „svojim umetničkim delovanjem tokom čitavog trajanja karijere svrstava u najviši domet američke književnosti“.

  • 814.00 дин. 651.00 дин.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: mek, Format: A5

    Džasper Gvin je pisac koji živi u Londonu i naizgled uživa u životu. Najednom oseća potrebu da prekine dosadašnji tok svog književnog rada. Mada, ne može se reći da pati od klasične kreativne krize – naime, on zapravo želi da promeni perspektivu, da dopre do srži stvaralačke magije. U tome mu pomaže devojka koja sa strastvenom odanošću prikuplja sve elemente onoga što će malo-pomalo postati misterija Mr. Gvina. Na njemu je da promeša karte, a njen je zadatak da ih vrati u prvobitni redosled kako bi došla do iznenađujućeg ali očiglednog rešenja.

    O autoru

    Alesandro Bariko je rođen 1958. godine u Torinu. Po obrazovanju je filozof i pijanista. Radio je kao muzički kritičar u „Republici“, a potom kao urednik kulturne rubrike u „Štampi“. Živi u Torinu gde vodi školu kreativnog pisanja po imenu Holden.

    Paideia je objavila sva najvažnijaBarikova dela: Okean more, Svila, Pijanista, City , Bez krvi, Homer, Ilijada, Emaus, Mr Gvin, Tri puta u zoru, Zamkovi gneva, Ova priča, filmski scenario Španska partija, eseje Next , Varvari i knjigu o muzici Hegelova duša i krave iz Viskonsina.

  • 825.00 дин. 660.00 дин.

    Zanimljiva je sudbina Gogoljevih Mrtvih duša u srpskoj prevodnoj književnosti. Prvobitni Glišićev prevod (1872), rađen je zajedno sa Ljubomirom Miljkovićem. Početkom XX veka, Glišić se vraća prevođenju Mrtvih duša, ovoga puta samostalno, ali ga je smrt prekinula, te prevod završava Glišićeva sestra Stanka. Sticajem okolnosti, zbog smrti primarnog prevodioca, sve se ponovilo i u nastanku trećeg srpskog prevoda Mrtvih duša, koji je započeo čuveni slavista, komparatista i profesor univerziteta Radovan Lalić, a pošto ga je smrt sprečila u tome da završi prevod, to je učinila njegova žena Mira, 1987. godine.

    Prevodilac: Radovan i Mira Lalić, Povez: TVRD, Format: A5

    Po rečima prof. dr Miodraga Sibinovića povodom ponovnog objavljivanja ovog dela, ovaj prevod uzima u obzir sva ranija stručna i naučna saznanja o romanu Mrtve duše, tumačenja pojedinih mesta, karakteristika Gogoljevog individualnog stila, vrlina i nedostataka ranijih prevoda na srpski, što mu obezbeđuje prisniji kontakt sa današnjim čitaocem, a izvorniku ništa ne oduzima od njegove autentične vrednosti, pošto Gogolj u poetiku Mrtvih dušaarhaičnost jezičkog izraza ne koristi kao svoje izražajno sredstvo.

    Takođe, ponovno objavljivanje Mrtvih duša treba da podseti na novo čitanje klasika, na recepciju takvih dela kod modernog čitaoca. Jedni su ga čitali kao utemeljivača „fantastičnog realizma“, drugi kao „brata moderne dekadencije“, treći kao preteču Kafke, ili poetike apsurda, a najveći broj njih, poput Nabokova, smatra da su Mrtve duše u svom najdubljem sloju značenja zapravo posvećene univerzalnoj temi trivijalnosti u ljudskom životu.

    Mira Lalić u pogovoru Mrtvih duša podseća da je Gogolj planirao da napravi delo poput Danteove Božanstvene komedije, koje bi se sastojalo iz tri dela, i gde bi mrtve duše, dobijajući kosmičku dimenziju, metamorfozirale u žive duše. Delo pod nazivom Čičikovljeve dogodovštine ili Mrtve duše – Poema počeo je da piše 1835. godine, završio ga je šest godina kasnije. Godine 1848. počeo je da piše II tom, koji je spalio 1852. Ostali su samo fragmenti. Paideino izdanje sadrži prvi tom, i fragmente drugog.

  • 550.00 дин. 440.00 дин.

    Strpljivo prikupljajući pisma i izjave njihovih poznanika i saputnika, ugledni profesori Orson i Sehismundo, s lednog patagonskog juga, odnosno iz jednog malog mesta u Urugvaju, upustili su se u plodnu prepisku o braći Grim…

    Prevodilac: Jelena Petrović, Povez: TVRD, Format: A5

    Blizanci Kain i Avelj Grim, putujući muzičari, protutnjali su kroz Čile i Urugvaj dvadesetih godina prošlog veka, ostavivši tu i tamo poneki trag ili zabelešku o svom životu i delu, isključivo zahvaljujući svedočenju saputnika, saučesnika ili slučajnih očevidaca.

     

  • 825.00 дин. 660.00 дин.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: TVRD, Format: A5

    „Naši preci“, trilogija koju čine tri romana, odnosno, kako ih Kalvino naziva „filozofske bajke“: „Prepolovljeni vikont“, „Baron na drvetu“ i „Nepostojeći vitez“, pisana je između 1950. i 1960. godine.

    To su tri beskrajno šarmantne, ali stoga ništa manje ozbiljne i slojevite pripovesti kojima je zajedničko da se odvijaju na ivici realnosti, u nekom dalekom dobu i na izmišljenim mestima.

    Kako sam Kalvino kaže: „… želeo sam da to budu tri „otvorene“ priče, koje će započeti svoj pravi život u nepredvidljivoj igri pitanja i odgovora koje će pokrenuti u čitaocu. Želeo bih da budu shvaćene kao genealoško stablo predaka savremenog čoveka, u kojem svako lice krije poneke crte osoba koje nas okružuju, vaše, moje…“

  • 814.00 дин. 651.00 дин.

    Nemeza je najnoviji roman Filipa Rota, objavljen 2010. godine.

    Genijalni Filip Rot se vraća, bolji nego ikada, sa ovom dirljivom pričom…

    Zbog elokventnosti Rotovog pripovedanja Nemeza je jedno od njegovih najpotresnijih dela.

    Daily Mail

    Povratak Mana i Kamija. Izvanredno.

    Sunday Times

    Kentor je jedna od Rotovih najboljih kreacija, a atmosfera užasa je maestralno prikazana.

    Sunday Telegraph

  • 704.00 дин. 563.00 дин.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: mek, Format: A5

    Postoji li zaista taj neprijatelj zvani globalizacija koji iz korena menja našu stvarnost? Šta podrazumevamo pod tim terminom? Da li globalizacija stvara ideje koje menjaju tok događaja ili stvara događaje koji menjaju naš način razmišljanja? Alesandro Bariko od početka zauzima precizan stav: ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo. Zbog toga autor, preko niza intrigantnih pitanja i brojnih primera, istražuje percepciju ovog fenomena koji smo uobičajili da nazivamo globalizacijom.

    O autoru

    Alesandro Bariko je rođen 1958. godine u Torinu. Po obrazovanju je filozof i pijanista. Radio je kao muzički kritičar u „Republici“, a potom kao urednik kulturne rubrike u „Štampi“. Živi u Torinu gde vodi školu kreativnog pisanja po imenu Holden.

    Paideia je objavila sva najvažnijaBarikova dela: Okean more, Svila, Pijanista, City , Bez krvi, Homer, Ilijada, Emaus, Mr Gvin, Tri puta u zoru, Zamkovi gneva, Ova priča, filmski scenario Španska partija, eseje Next , Varvari i knjigu o muzici Hegelova duša i krave iz Viskonsina.

  • 814.00 дин. 651.00 дин.

    Ogorčenost je priča o mladom čoveku koji se upoznaje sa neprijatnim životnim prilikama i neverovatnim preprekama. To je priča o neiskustvu, gluposti, intelektualnom opiranju, upoznavanju sa seksom i grehom. Ispričana svom inventivnom snagom i duhovitošću Filipa Rota, ona je značajan doprinos njegovom istraživanju o uticaju istorije na ranjivog pojedinca.

    Prevodilac: Eli Gilić, Povez: Tvrd, Format: A5

    Godina je 1951. u Americi, druga godina Korejskog rata. Markus Mesner, mladić koji se pridržava propisa, upisuje drugu godinu na idiličnom, konzervativnom fakultetu u Ohaju. Ali zašto je on tamo umesto na mesnom fakultetu u Njuarku na koji se prvobitno upisao? Zato što je njegov otac, vredni kasapin, naizgled poludeo ‒ od straha i slutnji od opasnosti koje vidi kako iz svakog ćoška vrebaju njegovog voljenog sina. Očev strah rođen je iz ljubavi, ali on previše rasrđuje Markusa da bi to mogao dugo da podnosi, te on napušta dom kako bi našao svoj put.

     

    O AUTORU

    Filip Rot Dobitnik Pulicerove nagrade za roman Američka pastorala, Nacionalne medalje za umetnost, Zlatne medalju za fikciju, najznačajnijeg priznanja Američke akademije za umetnost i književnost. Dvostruki je dobitnik Nacionalne književne nagrade  i Nacionalne nagrade kruga književnih kritičara. Tri puta je bio laureat nagrade PEN/Fokner. Njegov roman Zavera protiv Amerike je 2005. dobio Nagradu Američkog udruženja istoričara. Rot je takođe laureat dva najprestižnija PEN-ova priznanja: PEN/Nabokov 2006. za „opus neprolazne originalnosti i izuzetne umetničke veštine“, i  PEN/Sol Belou nagradu 2007. za najviši domet u američkoj fikciji, koja se dodeljuje piscu koji se „svojim umetničkim delovanjem tokom čitavog trajanja karijere svrstava u najviši domet američke književnosti“.

     

    Paideia je do sada objavila sedam Rotovih romana: Udala sam se za komunistu, Uniženje, Zbogom, Kolambus i pet kratkih priča, Profesor želje, Ogorčenost, Nemeza i Ljudska ljaga.

  • 814.00 дин. 651.00 дин.

    Prevodilac: Ljubica Rosić, Povez: Tvrd, Format: A5

    NOVO U PAIDEII OD DOBITNIKA NOBELOVE NAGRADE !

    Veoma snažna knjiga. Miloš je za mene doživljaj. Jedini je od pisaca u emigraciji koga je ta bura promočila. Druge – nije.

    Vitold Gombrovič

    U romanu su značajni skriveni mehanizmi istorije XX veka. Njegovi junaci moraju da savijaju vrat pred totalitarnom moći. Nijedna od ličnosti nema mogućnost da se odupre nametanju sistema. Prinuđeni su da biraju između smrti, izolacije, eskapizma i kolaboracije.

    Mada napisan 1953. godine, roman Osvajanje vlasti nije mnogo izgubio od svoje aktuelnosti do današnjih dana. Istina, Miloš je opisivao načine na koje se silom dolazi do vlasti, osvaja vlast, u totalitarnom sistemu. Ali zar se i mnogo kasnije, u prošlosti, ali i sadašnjosti, u sasvim drugačijim, demokratskim sistemima, ponekad ne pribegava sličnim metodama?

  • 825.00 дин. 660.00 дин.

    Neobičan roman, bajka o svetu, porodična saga u magičnoj atmosferi poljske provincije, roman-reka neobične konstrukcije koja odražava geometrijsku predstavu savršenstva i punoće.

    Prevodilac: Milica Markić, Povez: Tvrd, Format: A5

    Roman Pamtivek i druga doba, objavljen u Poljskoj još 1996, označio je ne samo prelomnu tačku u književnoj karijeri Olge Tokarčuk, nego je obeležio zaokret u fabuli poljskog romana. Još tada, polovinom devedestih godina, kritičari su proglasili Olgu Tokarčuk za nadu poljske proze i ona je munjevito stekla naklonost čitalaca kako u zemlji, tako i u svetu. Ova knjiga ne samo što je osvojila najveći broj književnih nagrada i priznanja, nego je i uvrštena u obaveznu srednjoškolsku lektiru.

    „Otkako pamtim, želela sam da napišem ovakvu knjigu. Da stvorim svet i da ga opišem. To je povest sveta koji, kao i sve što postoji – rađa se, živi i umire. Mit je univerzalni obrazac ljudske sudbine, mitovi su riznica univerzalija.“ – kaže Olga Tokarčuk. Takav je i njen Pamtivek – metafora sveta, života, ljudi koji po svaku cenu i s različitim uspehom nastoje da daju smisao svom životu.

  • Pereira je pouzdan svedok, koji savesno, s obiljem detalja, pripoveda o tom tragičnom momentu svog života i istorije Evrope.

    Prevodilac: Ana Srbinović i Elizabet Vasiljević, Povez: TVRD, Format: A5

    Kome i u kojim okolnostima Pereira pripoveda događaje iz ključnog meseca svog života, tog sudbonosnog avgusta 1938? To pisac ne otkriva, ostavljajući čitaocu da pretpostavi. Ali Pereira je pouzdan svedok, koji savesno, s obiljem detalja, pripoveda o tom tragičnom momentu svog života i istorije Evrope, momentu koji će doneti dramatičan preokret u njegovoj svakodnevici i usloviti njegovo intenzivno unutrašnje sazrevanje i, na kraju, bolno preispitivanje savesti.