Prikazano 49–60 od 66 rezultata

  • 550.00 дин. 440.00 дин.

    „Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.”

    Prevodilac: Miodrag Sibinović, Povez: BROS , Format: A5

    „Pisac Ruskih noći je, bez sumnje, išao svojim posebnim putem, drugačijim i od zapad-njačkog i od slovenofilskog. Sa slovenofilima ga je istinski povezivalo samo jedno: romantičarski karakter njegove koncepcije istorije. Iza njegovih proročanstava o Rusiji, iza snažne apologije ruske misli i osnova ruskog života, stajala je uzvišena istina snova, a malo šta je rečeno o savremenoj istinskoj stvarnosti. V. Odojevski je svoje snove poistovetio sa stvarnošću. Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.”

    J. A. Majmin

  • 385.00 дин. 308.00 дин.

    Prevodilac: Duško Paunković, Povez: BROS , Format: A5

    Knez Vladimir Fjodorovič Odojevski (1803-1869), ruski „Faust“, jedna je od najblistavijih, najosobenijih i najsvestranijih ličnosti Puškinovog doba, takozvanog zlatnog veka ruske književnosti. Filozof-šelingijanac, naučnik iz oblasti prirodnih nauka, filantrop, pokrovitelj umetnosti, muzičar, kompozitor, muzikolog, pedagog i prosvetitelj, domaćin čuvenog salona, visoki činovnik, dvoranin.

    Njegovo glavno delo Ruske noći (1844), predstavlja najviši književni domet i sintezu problematike ruskog romantizma.

    „Alhemijska“ povest Salamander (1841), takođe je jedno od remek-dela zrelog Odojevskog. Spada među njegova najkompleksnija ostvarenja, jer spaja etnografsku i istorijsku tematiku (doba Petra I i posle Petra I), psihološku analizu i filozofiju.

  • 990.00 дин. 792.00 дин.

    Prevodilac: Milica Markić, Povez: tvrd, Format: A5

    BRUNO ŠULC (1892–1942), smatra se jednim od naj­većih poljskih pisaca međuratnog perioda i jednom od ključnih figura Srednje Evrope. Slikar, grafičar, književni kritičar, skromni nastavnik crtanja u državnoj gimnaziji, čitav svoj život i stvaralaštvo vezao je za rodni gradić Dro­ho­bič, gde je i tragično izgubio život u jevrejskom getu. Tragao je za sopstvenom formom, kao i drugi predstavnici eks­presio­nističkog modernizma, poput Kafke, Rilkea i Muzi­la. Za sobom je ostavio tek dve pripovedne zbirke, ali i nenadmašni stvaralački pečat dva fundamentalna mehanizma: mit – kao temelj obli­kovanja sveta, i povratak u detinjstvo – kao regresiju u prvobit­nu celovitost, u prvotni smi­sao reči. Takav svet neprestano podleže metamorfozama.

    Sanatorijum u senci peščanika, druga zbirka pripovedaka, objavljena je 1937. i čini je trinaest pripovednih celina napisanih poetskom prozom naznačenom elementima groteske i autoironije. Priče čine lavirint sistema vrednosti neuhvatljivog, pokretnog, treperavog sveta u kojem se nikad ne zna koji će poredak odneti preimućstvo, dok s druge strane postoji i element stabilnosti, jer to uvek ostaje sistem u kojem duh i red prethode i pobeđuju materiju i haos. Priče iz Sanatorijuma izranjaju iz kupusara preobraženih u Knjigu sjaja koja razbija dogmu i jednoznačnost sveta. Na tragu koncepcija jevrejskog misticizma, identitet sveta interpretiran je kao umetničko delo, a takva interpretacija podrazumeva da svest uranja u izdiferenciranu materiju, koja će je učiti drugačijem vidu postojanja – decentralizovanom i depotencijalizovanom.

    Ako je peščanik dvodelna posuda za merenje vremena, koje u naslovnom Sanatorijumu prkosi smrti, ako ponestajanje knjiga proporcionalno odme­rava uzrastanje Prvotne knjige, tog Autentika, moglo bi se isto tako reći i da istraživački rad i stvaralaštvo na temu Šulca i njegovog dela ne samo što ne prestaje da jenjava, nego se i nesmanjenom brzinom povećava.

  • 814.00 дин. 651.00 дин.

    Prevodilac: Jelena Petrović i Jovana Živanović, Povez: TVRD, Format: A5

    Senka onoga što smo bili, Luisa Sepulvede je izvrsna, duboko potresna priča o starim prijateljstvima, odanosti koja je dugo bila na ispitu i neporecivim vezama. Smeštena u Čile, decenijama nakon Pinočevovog krvavog puča iz 1973, tri saborca koja su preživela taj užas, sreću se poslednji put da bi izvršili svoju konačnu misiju. Vođa njihove misije, Pedro Nolasko, neočekivano kasni,  čime započinje niz pogrešnih koraka koje preduzimaju ostali stari radikali i omogućava savršeno postavljene podsetnike – i vizije iz prošlosti. Ono što rezultira je jedna fantastična knjiga, mešavina teške tuge i humora, koja izaziva isuze i smeh, i na kraju, potpuno neočekivano, pobedničko zadovoljstvo!

    O autoru

    Luis Sepulveda je rođen u Čileu 1949. Još u ranoj mladosti odlučuje da se upusti u najneobičnija i najuzbudljivija putovanja po svetu. Od Ognjene zemlje do Osla, od Barselone do Kita, od amazonskih prašuma do pustinja u Sahari , prošpartao je gotovo svim mogućim teritorijama naše planete. Takođe je platio visoku cenu svojih snova i utopija, kako u Pinočeovim zatvorima tako i na brodovima Greenpeace-a. Dobio je mnoga priznanja među kojima i nagradu Gabrijela Mistral za poeziju 1976. i Romulo Galjegos za roman 1978. godine. Njegov Starac koji je čitao ljubavne romane postao je jedna od najprevođenijih i najčitanijih knjiga napisanih na španskom jeziku. Svet na kraju sveta dobio je Prvu nagradi za kratki roman „Huan Cabas“ u Alikanteu i objavljen je na svim svetskim jezicima.

    Paideia je do sada objavila sledeća Sepulvedina dela: Ime torera, Patagonija ekspres, Starac koji je čitao ljubavne romane, Svet na kraju sveta, Dnevnik sentimentalnog ubice, Kajman, Priča o galebu i mačku koji ga je naučio da leti, Hot line i Senka onoga što smo bili. 

  • 990.00 дин. 792.00 дин.

    Prevodilac: Irena Bogdanović, Povez: TVRD, Format:

     

    Nikos Kazancakis (1883-1957) romanopisac, pesnik, dramski pisac, novinar i filosof je jedan od najznačajnijih i najprevođenijih grčkih književnika. Tri puta je predlagan za Nobelovu nagradu, a po njegovim romanima snimljeni su i filmovi Grk Zorba i kontroverzno Poslednje Hristovo iskušenje.

    U romanu Sirotan božiji (1956) Kazancakis pripoveda život i putešestvije svetog Franje Asiškog i njegovog vernog saputnika Leona po sunčanim i ledenim predelima srednjovekovne Italije, moru, Svetoj zemlji, kao i samo osnivanje bratstva skromnosti, siromaštva, jednostavnosti, odbacivanja svega materijalnog i prolaznog. Pred kraj života Kazancakis sagledava svoje celokupno duhovno iskustvo kroz stradanje Sveca «koji kroz neprekidnu surovu borbu uspeva da odplati najveći ljudski dug, veći i od morala i od istine i od lepote: da preobrazi materiju koju mu je poverio Bog i da je pretvori u duh».

  • 605.00 дин. 484.00 дин.

    Ovo je priča o Farineliju, najslavnijem belom glasu osamnaestog  veka i možda, kako tvrde enciklopedije, najvećem pevaču svih vremena. Ovaj roman je prvobitno bio zamišljen kao scenario za film. FIlm nikada nije snimljen, ali ovaj tekst dokazuje da je jedan lep scenario , isto kao i dobar pozorišni tekst, pripovedačka forma u kojoj se može ispričati velika priča.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: TVRD, Format: A5

    Srž priče je sledeća: postoji neko ko ume nešto božanstveno da radi i, paradoksalno, to radi u tajnosti, u zaštićenim i ograničenim okolnostima. I to čini nerazumno veliki broj godina, poput kakve prinudne radnje koje ne uspeva da se oslobodi. Glavni junak je muzičar, najveći operski pevač.

  • 605.00 дин. 484.00 дин.

    KAKO IZGLEDA EKSPERIMENT IZ PERSPEKTIVE ONOGA NA KOME SE VRŠI?

    Prevodilac: NEMA, Povez: TVRD, Format: A5

    Roman prati uzbudljivu borbu jedinke sa vremenom i sistemom koji se neverovatno izveštio u izmišljanju i postavljanju raznih zamki i ograničenja. Junak priče, Spidi, preživljava zahvaljujući svom originalnom i epohalnom otkriću: tehnici ubrzanja vremena.

  • 605.00 дин. 484.00 дин.

    Ovaj roman dobio je u Francuskoj 1992. nagradu za pustolovni roman, a iste godine i nagradu za najbolji strani roman. Preveden je na 35 jezika.

    Prevodilac: Silvia Monros Stojaković, Povez: TVRD, Format: A5

    Kada stanovnici El Idilija otkriju u jednom čunu leš plavokosog čoveka, oni bez oklevanja optužuju Indijance za ubistvo. jedino Antonio Hoze Bolivar razotkriva u čudnoj rani ne trag ljudske ruke nego trag šape jedne mačke. On je dugo živeo sa Šuarima, poznaje i poštuje amazonsku prašumu i ima pasiju da čita ljubavne romane. Upuštajući se u traganje za mačkom, Antonio Hoze Bolivar nam sa zanosom priča magičnu priču, pravu odu ljudima Amazonije čiji je opstanak danas ugrožen.

  • 704.00 дин. 563.00 дин.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: mek, Format: A5

    Ovo nije roman. Nije ni novela. Ovo je samo obična priča. Počinje s jednim čovekom koji prelazi pola sveta, a završava se s jednim jezerom, po vetrovitom danu. Čovekovo ime je Erve Žonkur. Ime jezera ne znam.

    Moglo bi se reći da je to ljubavna priča. Ali, da je samo to, ne bi vredelo truda ispripovedati je. U njoj su i želje, i patnje, koje svi vrlo dobro poznajemo, ali za koje nemamo odgovarajuće ime. U svakom slučaju, to nije ljubav. (Ovo je starinska priča. Kada ne znaš kojim imenom da nazoveš stvari, služiš se pričama. To tako funkcioniše. Odvajkada.)

    Svaka priča ima svoju muziku. Ova ima belu muziku. To je važno napomenuti, jer bela muzika je čudnovata muzika, katkad te uznemiri: svira se sporo, a pleše se lagano. Kada je dobro odsvirana, to je kao da čuješ kako odjekuje tišina, a ako gledaš one koji uz nju plešu, izgledaju ti kao da su nepomični. Prokleto je teška, bela muzika.

    Nema više mnogo šta da se doda. Možda ne bi bilo zgoreg istaći da je reč o priči iz devetnaestog veka: naprosto zato da niko ne očekuje avione, mašine za pranje veša i psihoanalitičare. Ovde ih nema. Možda neki drugi put.

    A. B.

    O autoru

    Alesandro Bariko je rođen 1958. godine u Torinu. Po obrazovanju je filozof i pijanista. Radio je kao muzički kritičar u „Republici“, a potom kao urednik kulturne rubrike u „Štampi“. Živi u Torinu gde vodi školu kreativnog pisanja po imenu Holden.

    Paideia je objavila sva najvažnijaBarikova dela: Okean more, Svila, Pijanista, City , Bez krvi, Homer, Ilijada, Emaus, Mr Gvin, Tri puta u zoru, Zamkovi gneva, Ova priča, filmski scenario Španska partija, eseje Next , Varvari i knjigu o muzici Hegelova duša i krave iz Viskonsina.

     

  • 759.00 дин. 607.00 дин.

    Prevodilac: Milica Markić, Povez: TVRD, Format: A5

    Klasici nikad ne zastarevaju. Uvek se nanovo prevode, nanovo čitaju, nanovo interpretiraju. Vitold Gombrovič je  jedan od najvećih poljskih pisaca svih vremena, pisac negacije, dobrovoljne marginalizacije, razbijanja postojanog poretka, lomljenja stereotipa. Gombrovičeva dela nesumnjivo jesu klasika poljske književnosti, a Transatlantik među njima zauzima posebno mesto kao prekursor tradicionalno shvaćenih vrednosti. Ovaj manifest obračuna s nasleđenim mehanizmima duhovne autodestrukcije ujedno je i satira na romantičarsko potčinjavanje individue kolektivnom identitetu. Transatlantik je jedinstvena i nenadmašna parodija nacionalne martirologije: desničarsko-patriotska dresura predstavlja okosnicu antihomoseksualne opsesije poljske kulture, i  držeći se tog obrasca, autor mitu mučenika, zarobljenika i izgnanika suprotstavlja duh nesputanog homoerotizma.

    Sam Gombrovič je, u vezi sa objavljivanjem Transatlantika, na jednom mestu izjavio: „Isfabrikovao sam roman nedostupan strancima zbog jezičkih poteškoća“. Neprevodivost stilistike staropoljske književnosti koja nema svoj ekvivalent u stranim književnostima, ukorenjenost u tradiciju sarmatizma i plemićku kulturu, osobena arhaična dikcija, izvitoperena, fragmentarna sintaksa, nepokoran duh, – sve to činilo je ovo delo hermetičnim, nepristupačnim. Zbog toga je ovaj ni u čemu jednoznačan roman, delo koje postavlja pred prevodioca složen zadatak radikalne stilizacije izvedene na osnovu raspoloživog instrumentarijuma domaće književne baštine, a pred čitaoca postavlja krupne zahteve.

  • 605.00 дин. 484.00 дин.

    Prevodilac: NEMA, Povez: TVRD, Format: A5

  • 896.00 дин. 717.00 дин.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: tvrd, Format: A5

    ALESANDRO BARIKO je rođen 1958. u Torinu. Po obrazovanju je filozof i klavirista. Radio je kao muzički kritičar u Republici, a potom kao urednik kulturne rubrike u Stampi. Živi u Torinu, gde vodi školu kreativnog pisanja. Objavio je romane: Zamkovi gneva (1991), Okean more (1993), Svila (1996), City (1999), Bez krvi (2002), Ova priča (2005), Emaus (2009), Mr. Gvin (2011) i Mlada nevesta (2015), pozorišni monolog Pijanista (1994), filmski scenario Španska partija (2004), po­zorišni komad Smith & Wesson (2014), zbirke eseja Next (2002) i Varvari (2006), kao i nekoliko knjiga o muzici među kojima je i Hegelova duša i krave iz Viskonskina (1993). Režirao je film Predavanje dvadeset prvo (2008).

    Jedan muškarac i jedna žena sreću se tri puta, u zoru, u holu hotela, u različitim dobima svog života, u momentima koji su ključni za oboje i u kojima će jedno u drugom naći spas. Svaki od ta tri susreta biće istovremeno njihov prvi, poslednji i jedini susret. To je moguće jer žive u jednom vremenu koje ne postoji u svakodnevnom iskustvu, „vremenu koje nam književnost ponekad dočara, i to je jedna od njenih privilegija“.

    https://www.paideia.rs/images/files/Tri%20puta%20u%20zoru%2016%20strana.pdf

    Pročitajte odlomak knjige u PDF formatu