Prikaži sve 2 rezultate

  • 1,650.00 RSD 1,320.00 RSD

    Prevodilac: Sanja Žiro Pantelić, predgovor Radivoje Konstantinović, Povez: tvrd, Format: A5

    ANTOAN DE SENT EGZIPERI rođen je 1900. godine u Lionu, u plemićkoj porodici. Iako je bio grof, nije mnogo držao do svoje plemićke titule, bio je krajnje jednostavan u ponašanju, srdačan i požrtvovan u prijateljstvu.

    Još kao dete čeznuo je da se vine u nebo i, uprkos nežnom zdravlju, uspeo je da stekne diplomu prvo voj­nog, a potom civilnog pilota i zaposli se 1926. u avion­skoj kompaniji koja je održavala poštu na liniji Tuluz–Dakar. Doživljaje u Africi i Južnoj Americi opisao je u knjigama Pošta za jug (1929) i Noćni let (1931), za koji dobija prestižnu književnu nagradu „Femina“.

    Po izbijanju Drugog svetskog rata, 1939, Sent Egziperi je mobilisan i ističe se velikom hrabrošću, za šta je odlikovan Ratnim krstom, jer je nasta­vio, u svom izviđačkom avionu bez naoružanja, da snima neprijateljske linije iako je bio pogođen. Na samom početku rata objavljuje roman Zemlja ljudi (1939), koji je dobio Veliku nagradu za književnost Francuske akademije. Posle sklapanja primirja između poražene Francuske i pobedničke Nemačke u junu 1940, odlazi u Sjedi­nj­e­ne Države, gde će se svesrdno zalagati da Amerika uđe u rat na strani saveznika. Tu objavljuje romane Ratni pilot (1942) i Mali princ (1943), dok se Pismo taocu (1943) pojavljuje u Francuskoj.

    Aprila 1943. priključuje se savezničkoj vojsci u Tunisu sa željom da uče­stvuje u borbama kao pilot-lovac. Međutim, njemu će, zbog slabog zdravlja, poveravati samo izviđačke misije. Sa jedne od tih misija, 31. jula 1944, kada je snimao neprijateljske brodove u Marsej­skom zalivu, nije se vratio. Olupina njegovog aviona izvađena je iz mora gotovo šezdeset godina kasnije.

    Pročitajte odlomak knjige u pdf formatu. https://www.paideia.rs/images/files/Sent%20Egziperi%20ROMANI%2016%20strana.pdf

  • 1,650.00 RSD 1,320.00 RSD

    NAGRADA MILOŠ N. ĐURIĆ (Udruženje Književnih Prevodilaca Srbije) ZA NAJBOLJI PROZNI PREVOD 2008. godine

    Leontjev, poput svojih nešto starijih književnih savremenika Ivana Turgenjeva, Fjodora Dostojevskog i Lava Tolstoja, slika ruski život iz perspektive aristokratije, privilegovanog društvenog sloja kojem je i sam pripadao. Ali, za razliku od Tolstojevih „divnih ljudi“, za razliku od ekscentrika koji često prerastaju u karikature pod perom Fjodora Dostojevskog, junaci Konstantina Leontjeva portretisani su uzdržano, precizno i nepristrasno. Leontjeva je privlačila puškinska jednostavnost, a „gogoljevski šinjel“ bio mu je neudoban. On je sebi postavio za cilj da svoje junake niti unižava niti idealizuje, to jest da što vernije i tačnije prikaže ljudsku prirodu.

    Iako je njegovo mesto, bez sumnje, među ruskim književnim velikanima devetnaestog veka, Konstantin Nikolajevič Leontjev (1831-1891) dosad je bio nedostupan našoj čitalačkoj publici.

    Iako je pred kraj života postao monah, ovaj autor odlikuje se izrazito svetovnim, trezvenim stavovima, što verovatno treba pripisati činjenici da je, kao kasnije Čehov i Bulgakov, stekao medicinsko obrazovanje.

    Posebnu pažnju zaslužuju junakinje Konstantina Leontjeva. Ni svetice ni grešnice, već žene od krvi i mesa, one su svesne da je seksualna želja važan sastojak ljudskog života i ne ponašaju se kao njeni pasivni objekti. Grofica Bobrujska (Drugi brak) i junakinje ostalih romana čvrsto stoje na zemlji i osvajaju nas svojom prirodnošću i sposobnošću da u svakodnevici mirno, bez velikih drama prekoračuju granice koje je devetnaesti vek nametnuo ženskom ponašanju.
    U prvom tomu Sabranih dela Konstantina Leontjeva, pisca koji po stvaralačkim dometima stoji rame uz rame sa Tolstojem i Dostojevskim, objavljena su tri romana iz prve faze njegovog stvaralaštva – Podlipke, Drugi brak i U zavičaju.