Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Rođen 6. septembra 1937. u Zaječaru. Osnovnu školu učio u Koželju, Minićevu i Knjaževcu, gimnaziju u Knjaževcu i Negotinu. Grupu za ruski jezik i književnost Katedre za istočne i zapadne slovenske jezike i književnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu upisao septembra 1955, a diplomirao oktobra 1959. godine. Na toj Katedri od 15. juna 1960, sa jednom godinom prekida zbog odsluženja vojnog roka (Bileća, Bihać), radi na predmetu Ruska književnost, prošavši sva nastavnička zvanja — od pripravničkog (profesor srednje škole dodeljen na rad fakultetu), preko asistentskog i docentskog, do zvanja vanrednog i redovnog profesora Filološkog fakulteta; tokom tog perioda Katedra je, posle podele bivšeg Filozofskog na Filološki i Filozofsko-istorijski, pripala Filološkom fakultetu.
Njegova knjiga O prevođenju (1990) bila je osnovni udžbenik za sve srednjoškolce prevodilačkog smera u Srbiji (koji su učili francuski, nemački, engleski i ruski jezik).
Objavio je preko 250 stručnih i autorskih radova i 14 autorskih knjiga iz oblasti nauke o književnosti.
Visoko obrazovana, veoma inteligentna, umetnica ali i redovnica, sor Huana i dan danas spada u red neverovatnih žena koje su, u svakom pogledu, daleko ispred svog vremena.
Poezija sor Huane Ines karakteriše se lakoćom služenja raznim pesničkim oblicima, poetski nadahnutom obradom večnih tema kao što su ljubav, ljubomora, odsutnost, taština, tvrdoglavost, prolaznost, žalost, samoća…
Pojava obrazovane i pesnički nadarene Huane de Asbahe i Ramires de Santiljana, kasnije poznate kao sor Juana Ines de la Cruz (Sestra Huana Ines od Krsta) u XVII veku, u Meksiku tada zvanom Nova Španija, ne predstavlja neko naročito iznenađenje ako se zna da je španski barok, naročito Gongorina poezija, vršio snažan uticaj na poeziju i pozorišnu umetnost Latinske Amerike. Ali pojava jedne tako neobične osobe kao što je sor Huana na kulturnoj i društvenoj sceni Meksika u 17.veku, svakako jeste veoma interesantna. Visoko obrazovana, veoma inteligentna, umetnica ali i redovnica, sor Huana i dan danas spada u red neverovatnih žena koje su, u svakom pogledu, daleko ispred svog vremena.
Svako u sebi treba da pronađe Boga koji je svuda i u svemu. To je zaključak kome vodi iole pažljivo čitanje poeme Bog.
Za Igoa je religija čovekova unutarnja vrednost. Njegov Bog prebivao je samo u njemu, u bezdanima njegovog duha.
Da li je Viktor Igo želeo da osnuje jednu novu „pravu“ religiju? Da li je pretendovao na ulogu nekakvog mesije kao što su poneki tvrdili?
Poema Bog pruža negativan odgovor na ta pitanja. Sve što je Igo u njoj rekao o „prorocima“, sveštenicima i o bilo kom obliku institucionalizacije onoga što on podrazumeva pod pojmom religija isključuje svaku mogućnost postojanja takve njegove ambicije.
Kraj X – početak XXI veka knjiga III Sredina XX – poč. XXI veka (neomodernizam, neoavangarda, postmodernizam i nova traganja)
Knjiga treća: lirika najnovijeg doba, stvarana od sredine XX do početka XXI veka na stazama izlaženja iz okvira socrealističkog ukalupljivanja tematskog plana i poetike, destrukcije oficijelne poezije, ali i lirika nastojanja da se, nadovezivanjem na prethodno nasilno prekidanje njenih značajnih tokova, vaspostavi jedinstvo emocije i svesti (kantautorska poezija; neomodernizam, neoavangarda, postmodernizam; lirika religiozno-duhovnog toka ruske poezije, i dr.).
Izbor je napravljen u želji da se iz njega može ostvariti uvid u rusku poeziju na svim etapama njenog istorijskog razvoja, ali i da se može steći slika o umetničkoj vrednosti dela ruskih pesnika obuhvaćenih ovom antologijom.
