Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Andrej Makin je rođen 1957. u Krasnojarsku (Sibir). Njegova baka Šarlota obrazovala ga je u duhu francuskog jezika i kulture.Njegovi prvi romani: „Kći heroja Sovjetskog saveza“, Ispovest grešnoga stegonoše, Dok Amur teče nisu mu doneli ni slavu ni novac. Za roman „Francusko zaveštanje“ (1995) dobija nagrade Gonkur i Medisis. Nakon toga objavljuje „Zločin Olge Arbeljine“, „Rekvijem za Istok“, i „Muziku jednog života“ (2001), za koju dobija prestižnu Nagradu RTL Lire na Salonu knjige u Parizu marta iste godine, „Zemlja i nebo Žaka Dorma“ i 2004. roman „Žena koja je čekala“.
Crvena farbana kosa Koste Murselasa (1932–2017) jedan je od najpoznatijih i najprodavanijih savremenih grčkih romana. Po njemu je snimljena i serija 1992, a preveden je na nemački, engleski, francuski, turski i hebrejski.
Kosta Murselas pripoveda o životu i ljudima posleratne Grčke stvarajući savremenu verziju Grka Zorbe. Pisac-pripovedač posmatra posle mnogo godina svoj život i shvata da smo «pogrešno živeli, na pogrešna vrata kucali, u pogrešnim krevetima spavali, pogrešne ljude voleli i pogrešne izbore napravili», dok njegov glavni junak Luis, potpuno oslobođen žudnje za materijalnim vrednostima, svojom životnom filozofijom, a i delima, potvrđuje da je sve moglo biti drugačije i da nas «velika greška» dovodi do poslednjeg i sudbinskog sagledavanja života. Svaka epizoda iz Luisovog života izuzetno je interesantna, kulminira i zatvara se, da bi se već u sledećem poglavlju ponovo nastavila, a ova knjiga od preko 500 strana čita se u jednom dahu, izaziva i nadražuje svojom estetikom, erotikom, nepredvidljivošću. Murselas pripoveda bogato i jednostavno, s velikom dozom humora i ironije, često cinično raspoložen prema životu i događajima koje opisuje.
Gordin Lakas (Dragan D. Lakićević) je autor literarnih dela „Gradovi i druge priče“ (Politika, 2007), „Spidijeva filozofija“ (Paideia 2010; prevod na nemačkom Golubooks 2014), kao i niza eseja i tekstova u književnim časopisima. Pod pravim imenom objavio je više knjiga iz istorije filozofskih ideja, metodologije i politike.
Roman prati uzbudljivu borbu jedinke sa vremenom i sistemom koji se neverovatno izveštio u izmišljanju i postavljanju raznih zamki i ograničenja. Junak priče, Spidi, preživljava zahvaljujući svom originalnom i epohalnom otkriću: tehnici ubrzanja vremena.
Književni opus Bruna Šulca je prilično mali po obimu – on sadrži samo dve zbirke priča: „Cimetaste prodavnice“ i „Sanatorijum u senci peščanika“, kao i nekoliko pripovedaka koje pisac nije uvrstio ni u jednu od njih. U ciklusima priča „Cimetaste prodavnice“ i „Sanatorijum u senci peščanika“ pisac nam na sasvim poseban način opisuje život Jevreja u malom provincijskom gradu, i to je zapravo njegova autobiografija pisana bogatim i jedinstvenim jezikom, obeleženim brojnim neobičnim metaforama. On koristi višestruke složene rečenice, pune retko korišćenih, staromodnih ili davno zaboravljenih reči istovremeno sa modernim naučnim izrazima. Ova tehnika je privukla pažnju i bila predmet brojnih diskusija već kod prvih Šulcovih kritičara, koji su njegovo delo proglasili otelotvorenjem lepote i poezije.
