Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Mari Darjesek rođena je 1969. u Bajonu, a detinjstvo je provela u francuskom delu Baskije. Tokom čitavog školovanja, književnost je bila centar njenog interesovanja, a iz te oblasti je i doktorirala. Njen prvi roman, Truismes, objavljen 1996, vrlo brzo je doživeo veliki uspeh. Do sada je objavila jedanaest knjiga. Inspiraciju nalazi u svakodnevnom životu, putovanjima, muzici, nauci i porodici.
Senka onoga što smo bili, Luisa Sepulvede je izvrsna, duboko potresna priča o starim prijateljstvima, odanosti koja je dugo bila na ispitu i neporecivim vezama. Smeštena u Čile, decenijama nakon Pinočevovog krvavog puča iz 1973, tri saborca koja su preživela taj užas, sreću se poslednji put da bi izvršili svoju konačnu misiju. Vođa njihove misije, Pedro Nolasko, neočekivano kasni, čime započinje niz pogrešnih koraka koje preduzimaju ostali stari radikali i omogućava savršeno postavljene podsetnike – i vizije iz prošlosti. Ono što rezultira je jedna fantastična knjiga, mešavina teške tuge i humora, koja izaziva isuze i smeh, i na kraju, potpuno neočekivano, pobedničko zadovoljstvo!
„Beguni ili stranici (putnici), ogranak su sekte bespopovaca. Sektu je osnovao izvesni Jefimije iz Perejaslavlja, krajem XVIII veka. Beguni smatraju da je carska vlast čulno ovaploćenje antihrista, a duhovna i građanska vlast je njegovo ispoljavanje. Zbog toga se kriju i beže ne bi li tako prekinuli sve veze sa društvom i izbegli građanske dužnosti koje su vidljivi znaci antihristove vladavine: služenje vojnog roka, lična dokumenta, zakletve, plaćanje priloga i poreza. Svako ko želi da prihvati podvig lutanja, mora da primi novo krštenje. Sem lutalica u pravom smislu, ‘beguncima’ pripadaju mnoga lica tzv. ‘nastanjenih’, koji žive na jednom mestu i skrivaju ‘begunce’ od gonjenja.“
(Veliki pravoslavni bogoslovski enciklopedijski rečnik, tom I. –Pravoslavna reč, 2000)
Roman Beguni predstavlja književnu monografiju pojave dinamičnosti, pokreta, putničkog nemira. Svet savremenih Beguna svet je permanentnih putnika koji imaju svoje proizvode, putničku kozmetiku, sopstveni jezik: prost, funkcionalizovani engleski, pa i svoju, putničku psihologiju. Isprekidan i ustreptali savremeni svet reanimirao je u čoveku atavistički, nomadski poriv koji se utažuje u putovanjima – kretanje, premeštanje, otkrivanje novih prostora omogućavaju svojevrsno zavirivanje pod postavu sveta, odškrinuti rub zastora nepoznatog i neizrecivog.
Na fonu nekadašnje pravoslavne sekte sklopljena je univerzalna pripovest o ljudskim sudbinama: tako upoznajemo život mornara Erika, ambicije doktora Blaua, koji želi da ovekoveči delove tela, slučaj Kunickog i njegove žene, koja misteriozno nestaje, Anuške, koja napušta dom i porodicu i tumara trasama moskovskog metroa, Filipa Verhajena, flandrijskog anatoma iz XVII veka, ili pak dramu Jozefine Soliman, koja se zdušno bori za to da telo njenog oca bude dostojno sahranjeno.
Protagonisti zbirke Ćup su zarobljenici, što vlastitih uverenja, iluzija, nadanja, što životnih situacija u kojima su se zatekli i koje doživljavaju kao “kavez” iz kog bezuspešno pokušavaju da izađu da bi učestvovali “u životu, u koji nam se čini da bi jednog dana trebalo da se vratimo, dok smo zapravo već u njemu i u njemu ćemo biti do kraja, ali oslobođeni tog osećanja isključenosti koje nas užasava”.
U neprekidnom smenjivanju svetlosti i senki, života i smrti, heterogena družina tipičnih pirandelovskih likova u zbirci Putovanje pojavljuje se u najneobičnijim, grotesknim i paradoksalnim situacijama, otkrivajući najskrivenije kutke ljudske duše.