BOG

X–XXI vek knjiga I: X – prva četvrtina XX veka (do simbolizma)

Lomonosov, Sumarokov, Deržavin, Karamzin, Žukovski, Baćuškov, Krilov, Riljejev, Kiheljbeker, Puškin, Baratinski, A. Odojevski, Jazikov, Poležajev, Venevitinov, Tjutčev,
Koljcov, Ogarjov, Ljermontov, Al. Tolstoj, Fet, Njekrasov, Majkov, Ap. Grigorjev, Slučevski, Apuhtin, Vl. Solovjov, Minski, Anjenski, Nadson, Sologub, Mereškovski, Vjač. Ivanov, Baljmont, Z. Hipijus, Bunjin, Brjusov, A. Dobroljubov, Guro, Vološin, Beli, Blok, i dr.

Knjiga prva: folklorna i umetnička lirika od kraja X do sredine XVII veka (izbor iz narodne lirike, odlomci ili celoviti zapisi lirskih tekstova iz letopisa i drugih sačuvanih spomenika srednjovekovne kulture; izbor iz duhovne poezije); umetnička lirika baroka, klasicizma i sentimentalizma XVII i XVIII veka; lirske pesme epohe romantizma i realizma XIX veka, zaključno sa simbolizmom s kraja XIX i iz prve četvrtine XX veka…

Izbor je napravljen u želji da se iz njega može ostvariti uvid u rusku poeziju na svim etapama njenog istorijskog razvoja, ali i da se iz ove knjige može steći slika o umetničkoj vrednosti dela najznačajnijih ruskih pesnika od kraja X do početka XXI veka.

U ovoj knjizi su objavljeni prevodi celovitih zbirki Putem zrna i Teška lira prema poslednjem izdanju koje je priredio autor. Ovo je kod nas prvo potpunije predstavljanje pesama Vladislava Hodaseviča, jednog od najznačajnijih ruskih pesnika s početka XX veka, čije delo je najzad steklo priznanje i u domovini, a zahvaljujući prevodima na mnoge jezike stiče sve više poklonika širom sveta.

Niko kao Rembo nije tako ubedljivo i do kraja dokazao da je poezija kvintesencija života i da je autentični život ujedno najviša i najuzbudljivija poezija.

Remboova vera da će se pomoću poetskih sposobnosti otrgnuti iz vlasti zakona i ograničenja ovozemaljske sudbine i tako ostvariti neku vrstu božanske egzistencije nije se obistinila za njegovog kratkog života koji je okončan u znaku gorčine i razočaranja, ali je on zato postao pravi bog i mesija u očima velikog dela književnog potomstva.

Ukletost nam se približava i izmiče kao stvaran ontološko-egzistencijalni pojam, kao prisutnost i esencija, kao apsolutna vrednost i apsolutna negacija života, kao nedokučiva tajna ljudskog duha i najzad, kao nevidljiva granica između pevanja i življenja. Ne potvrđuje se samoubistvom vrednost poezije, niti je autodestruktivnost jedini kredibilitet dobrog pesništva. Nisu ni svi prerano umrli veliki pesnici. Međutim, oni koji to jesu, ostavili su nam nasleđe predivne poezije kao jedine istine i smisla življenja, i bolno svedočanstvo o jednoj kategoriji u kojoj se poezija ostvaruje, možda najiskonskijoj, svakako najtragičnijoj. Antologija ukletog nemačkog pesništva XIX i XX veka obuhvata tragično nastradale pesnike i pesnike umrle pre stupanja u zrelo doba. Među njima su vodeća imena nemačke književnosti (Novalis, Klajst, Trakl, Hajm, Celan, I. Bahman, H. Kreftner) ali i pesnici nedovoljno poznati ovdašnjem čitaocu. Većina pesama se prvi put pojavljuje na srpskom.