BOGOVI ZEMLJE

„Nekih dana, ipak, ali retko, došla bi ona njemu popodne, prekinula bi njegove sanjarije ili onu studiju o Vermenu na koju nedavno beše ponovo prionuo. Došli bi da mu kažu da je gđa de Kresi u malom salonu. On bi otišao tamo i kada bi otvorio vrata, na Odetinom licu, čim bi ugledala Svana, sa rumenilom pomešao bi se osmeh, menjajući joj oblik usta, pogled očiju, oblinu obraza. A kad bi ostao sam, pred očima je opet video taj osmeh, i onaj sinoćni, i onaj kojim mu je odgovorila, u kolima, kada ju je upitao nije li joj neprijatno dok joj namešta orhideje; a Odetin život za sve ostalo vreme, pošto o njemu ništa nije znao, javljao mu se kao neodređena i bezbojna pozadina, nalik na one Vatoove studije po kojima su bezbrojni osmesi razasuti svuda, u svim položajima, nacrtani olovkom u tri boje na svetlosmeđoj hartiji… Ta jednostavna skica potresla bi Svana, jer bi mu odjednom pokazivala da Odeta ima i jedan život koji nije sav njegov; želeo je da zna kome je to želela da se svidi u toj toaleti koju nije poznavao; zaricao se da će je pitati kuda je to išla u tom trenutku, kao da je u celom bezbojnom – gotovo nepostojećem, jer njemu nevidljivom – životu njegove ljubavnice postoji samo jedna stvar izvan osmeha njemu upućenih: kako ona korača, sa šeširom „a la Rembrant“, s kitom ljubičica na grudima…“

Veče kod Kler je psihološki ljubavni roman na pozadini građanskog rata u Rusiji, istovremeno i epski i lirski.

Istorija jednog putovanja u izvesnom pogledu je najbolji roman Gazdanova.“

Laslo Dineš

Let je suptilan psihološki roman sa mnoštvom međusobno povezanih likova, „kamerna drama“ posvećena proučavanju problematike ljubavi.

Noćni putevi je roman zasnovan na iskustvima koja je Gazdanov stekao radeći kao noćni taksista. Roman prikazuje parisko društveno dno i naličje života i, po svemu sudeći, po materijalu koji sadrži i uvidu u ljudsku prirodu predstavlja jedinstvenu knjigu u svetskoj književnosti.

Veče kod Kler je psihološki ljubavni roman na pozadini građanskog rata u Rusiji, istovremeno i epski i lirski. Ima autobiografsku osnovu u neostvarenoj mladalačkoj ljubavi prema Tatjani Paškovoj u Harkovu, koja je u romanu pretvorena u Francuskinju Kler. Obrnuta kompozicija (roman počinje od kraja) sastoji se od posebnih epizoda povezanih slučajnim asocijacijama. Iza naizgled jednostavne fabule krije se kompleksno delo.

Istorija jednog putovanja objavljena je 1938. godine.
„Ako bismo nasumice otvorili ovaj roman, morali bismo da priznamo da je Gazdanov najdarovitiji pisac koji se pojavio u emigraciji.“
G.Adamovič
Istorija jednog putovanja u izvesnom pogledu je najbolji roman Gazdanova.“
Laslo Dineš

Let je objavljen 1938. u časopisu, dok je konačna verzija romana objavljena tek 1992. u Holandiji. Ovo je suptilan psihološki roman sa mnoštvom međusobno povezanih likova, „kamerna drama“ posvećena proučavanju problematike ljubavi. U neočekivanom finalu većina junaka gine u avionskoj nesreći.

Noćni putevi je roman zasnovan na iskustvima koja je Gazdanov stekao radeći kao noćni taksista. Roman prikazuje parisko društveno dno i naličje života i, po svemu sudeći, po materijalu koji sadrži i uvidu u ljudsku prirodu predstavlja jedinstvenu knjigu u svetskoj književnosti. Građa romana je autobiografska u tolikoj meri da je Gazdanov želeo da zadrži prava imena junaka, i promenio ih je samo neznatno. To je teška i mračna knjiga, bez iluzija, ali i, uprkos svemu, lirska, poetska knjiga o životu uopšte, o Parizu, sa fascinantnim sl

Roman Konstantina Leontjeva Odisej Polihroniades ima sve uslove da privuče pažnju ne samo ljubitelja književnosti (posebno ruskog realističkog romana) već i istoričara, etnologa, balkanologa i, uopšte, čitalaca koje zanimaju istorija i kultura balkanskih zemalja pod turskom vlašću. Na osnovu ličnog diplomatskog iskustva Leontjev živo i detaljno dočarava razne aspekte „konzulskih vremena“ u Janjini s početka šezdesetih godina XIX veka a da pri tom ni u jednom trenutku ne ispušta iz ruku nit zanimljive fabule.

U pismima jednom atinskom prijatelju grčki trgovac i rodoljub Odisej Polihroniades opisuje presudnu godinu svoje mladosti, period koji započinje njegovim odlaskom iz roditeljskog doma a nastavlja se događajima vezanim za ruski konzulat u Janjini, koji mu je pružio gostoprimstvo. Naratoru, već zrelom porodičnom čoveku, polazi za rukom da u pripovedanju oživi mladalačku naivnost i svežinu doživljaja iz tog vremena, kada je bio naizmenično očaran i razočaran diplomatskim poslovima i načinom života. U središtu njegove pažnje nalaze se ruski konzul Aleksandar Blagov, „ne čovek nego vrt“ čija pojava i karakter odišu neobičnom estetskom i etičkom otmenošću, i mlada ciganska plesačica Zelha, „ljuta travka“ koja svojim nesvesnim, još detinjim šarmom privlači i zastrašuje neiskusnog mladića. Jednako živo i ubedljivo naslikani su i mnogi predstavnici janjinskih etničkih zajednica i društvenih slojeva, a s njima i gotovo ceo repertoar tadašnjih političkih i kulturnih ideja, od kojih su mnoge i danas relevantne.
Tokom pet decenija koje dele vreme radnje Andrićeve Travničke hronike od vremena ovog romana istorijske okolnosti su se znatno promenile: strašni Orijent i surovi, hiroviti veziri preselili su se u legendu, i konzuli evropskih sila i slobodne Grčke suočavaju se sa imperijom na silaznoj putanji i sa njenim slabijim, pasivnijim predstavnicima. Etnička posebnost i patos junaštva povlače se pred svima razumljivim jezikom pragmatizma i hedonizma. Na turskoj strani korupcija zamenjuje sirovu silu, a na grčkoj trgovina i ekonomski interesi polako potiskuju rodoljublje iz delatne u simboličku ravan. Nade u bolji život su probuđene, ali nad njima se i dalje nadvija senka Carstva..

* Ovaj roman je objavljen u knjizi Romani  (II tom), u okviru projekta Sabrana dela Gajta Gazdanova. *

Kafkijanski roman „Povratak Bude“ mogao bi se okarakterisati kao psihološki ili metafizički triler. Glavni junak je nepravedno optužen za ubistvo koje nije počinio. Mali Budin kip pomaže da se ubistvo reši, a junak neočekivano postaje bogati naslednik žrtve ubistva. Roman govori o Gazdanovljevom interesovanju za budizam, mada u delu, osim naslova i pomenute Budine skulpturice, nema direktnih pozivanja na njega. Knjiga je prevedena na engleski i objavljena 1950. u SAD.