Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Žan Rasin (1639-1699), uz Molijera i Korneja jedan je od velike trojice francuskog klasičnog teatra, u žanru tragedije najveće je ime u istoriji francuskog pozorišta. Autor Andromahe, Britanika, Berenike, Mitridata, Ifigenije, Fedre, Atalije i drugih dela, vaspitan je u strogoj jansenističkoj sredini opatije Por-Rojal, u kojoj je proveo prve godine svog školovanja. Tu su mu učitelji bili jansenistički mislilac Nikol, helenista Lanslo i vrsni vaspitač kakav je bio Antoan Lemetr. Napustivši Por-Rojal, Rasin je studirao filosofiju na koledžu Arkur u Parizu. Tu se družio sa slobodoumnijim duhovima, među kojima je bio i poznati basnopisac Lafonten. Počeo je da piše za pozorište, čime je izazvao negodovanje svojih jansenističkih učitelja, pa je stupio s njima u oštru polemiku. Niz njegovih „profanih“ tragedija okončan je njegovim najčuvenijim remek-delom, Fedorom, čija je premijera, međutim, pretrpela neuspeh koji su izrežirali njegovi suparnici. Ogorčen, Rasin je prestao da piše za pozorište, kojemu se vratio tek posle više od deset godina, napisavši dve „biblijske“ tragedije, Esteru i Ataliju. U tim svojim poslednjim pozorišnim delima on se – po vlastitom uverenju – iskupio u očima svojih nekadašnjih učitelja, pokoravajući se strogim jansenističkim principima.
Ovo je prvi i najpoznatiji roman ovog istaknutog ruskog pisca Konstantina Vaginova (1899-1934). To je takozvani „roman s ključem“: prototipovi književnih junaka su stvarne ličnosti. U delu je prikazan književni i duhovni život Rusije posle Oktobarske revolucije. Reprezentativne ličnosti, poput Ane Ahmatove, Mihaila Bahtina i Danila Harmsa, deo su te opšte slike. Vaginov se bavi sudbinom inteligencije u prelomnim okolnostima, ali posmatra je u širokom istorijskom kontekstu (paralela sa antikom). Napokon, i jarčeva pesma je doslovan prevod grčke reči tragedija. Ali ta tragedija izlaže se ironično i poetski, pa samim tim i uslovno, jer se sagledava kao element kulture. Tako se, pored svoje tematike, Vaginov ugrađuje u tradiciju ruske književnosti, ali njegovi književni postupci, kao i doživljaj sveta, mnogo duguju i modernizmu (bio je član raznih avangardnih grupa, uključujući ruske apsurdiste, oberiute), i može se reći da njegovo stvaralaštvo predstavlja jedinstven spoj tradicije i modernizma. Ovaj roman izdvojen je iz našeg izdanja „Sabrana dela Konstantina Vaginova“.
Topla, zabavna i poučna priča za decu, mlade i sve koji se tako osećaju.
Gregorije mrzi školu, toliko da je do šestog razreda već dva puta ponavljao. Jedino mesto koje voli, njegovo utočište, jeste koliba njegovog dede Leona s kojim sate provodi u majstorisanju. Kada Georgije bude isteran i sa koledža, Leo, međutim postaje strahovito ljut. On odbija da uteši svog unuka i ne želi da ga uzme u zaštitu. Možda je vreme da Gregorije prihvati da odraste…
Lutalica je poslednje Džubranovo delo, dovršeno, zajedno sa crtežima kojima je ilustrovano, neposredno pre njegove smrti 10. aprila 1931. U ovim predivnim parabolama iskristalisala se osnovna poruka njegovog života – poruka ljubavi koja je donela utehu i nadahnuće milionima čitalaca.
«Idemo u susret sutonu, možda da bismo se probudili u zoru jednog novog sveta. Ipak, ostaće ljubav i njeni tragovi neće biti izbrisani.» Halil Džubran
* Ovaj roman je objavljen u knjizi Romani (II tom), u okviru projekta Sabrana dela Gajta Gazdanova. *
Kafkijanski roman „Povratak Bude“ mogao bi se okarakterisati kao psihološki ili metafizički triler. Glavni junak je nepravedno optužen za ubistvo koje nije počinio. Mali Budin kip pomaže da se ubistvo reši, a junak neočekivano postaje bogati naslednik žrtve ubistva. Roman govori o Gazdanovljevom interesovanju za budizam, mada u delu, osim naslova i pomenute Budine skulpturice, nema direktnih pozivanja na njega. Knjiga je prevedena na engleski i objavljena 1950. u SAD.
