Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Rodion Ščedrin. Jedan od najvećih ruskih kompozitora, koji je priznat kao klasik ne samo u svojoj zemlji, već i u celom svetu. Životni saputnik genijalne balerine Maje Plisecke. Smeli inovator koji je u muzičku harmoniju uneo savremeni ritam.
Njegov put ka slavi bio je težak i trnovit. Kroz kakva iskušenja je morao da prođe? Koliko teškoća je trebalo da savlada? Koliko puta je trebalo da odustane od kompromisa sa sopstvenom savešću i potčini se volji svemoćnog sistema?
U noveli Divlji lov kralja Staha čitalac će se sresti s nekim već poznatim motivima iz svetske književnosti, kao na primer iz „Baskervilskog psa“ Artura Konana Dojla: dvorac s priviđenjima, borba za nasledstvo korišćenjem lažnih demonskih sila i porodičnih predanja. Ali sve su to čisto formalne sličnosti. Pripovest Vladimira Karatkeviča je samosvojna već i po atmosferi, a da se i ne govori o idejnom sadržaju. „Kralj Stah“ se ne obračunava samo s vlasnikom dvorca, nego i drži u strahu i pokornosti lokalne seljake. Ali narod, zaboravljen, osiromašen i gladan, ne želi da trpi još i ovaj teror. Divljem lovu dolazi kraj.
U jezivoj tišini mahnito juri nad zemljom Divlji lov kralja Staha. Budim se i mislim kako nije prošlo njegovo vreme dok postoji glad, mrak, neravnopravnost i crni užas na zemlji. On je simbol svega toga. Napola utonuvši u maglu, juri nad mračnom zemljom Divlji lov.
U zbirci Stari Bog čitalac se izlaže mahnitom i šarolikom vrtlogu silovitih emocija i okrutnih spoznaja, dok ulazi u taj „razigran“ i raskošan svet i potom kruži među prizorima tipično ljudskih ludosti, da bi na kraju izašao ranjen i opčinjen jednim osećanjem koje je blisko onom što glavni lik iz pripovetke Svitanje oseća prema životu, za koji kaže da je istovremeno „ogavan i tužan“.
Gotovo sve pripovetke zbirke Dona Mima govore o izdajama, podelama, emotivnoj ili materijalnoj zajednici. Ako ostane, samo uvreda može da se pretvori u osvetu, ogorčenje. Čak i u ekspadama, poligamnim ljubavima, na kraju možete pronaći nešto dobro.
BRUNO ŠULC (1892–1942), smatra se jednim od najvećih poljskih pisaca međuratnog perioda i jednom od ključnih figura Srednje Evrope. Slikar, grafičar, književni kritičar, skromni nastavnik crtanja u državnoj gimnaziji, čitav svoj život i stvaralaštvo vezao je za rodni gradić Drohobič, gde je i tragično izgubio život u jevrejskom getu. Tragao je za sopstvenom formom, kao i drugi predstavnici ekspresionističkog modernizma, poput Kafke, Rilkea i Muzila. Za sobom je ostavio tek dve pripovedne zbirke, ali i nenadmašni stvaralački pečat dva fundamentalna mehanizma: mit – kao temelj oblikovanja sveta, i povratak u detinjstvo – kao regresiju u prvobitnu celovitost, u prvotni smisao reči. Takav svet neprestano podleže metamorfozama.
Sanatorijum u senci peščanika, druga zbirka pripovedaka, objavljena je 1937. i čini je trinaest pripovednih celina napisanih poetskom prozom naznačenom elementima groteske i autoironije. Priče čine lavirint sistema vrednosti neuhvatljivog, pokretnog, treperavog sveta u kojem se nikad ne zna koji će poredak odneti preimućstvo, dok s druge strane postoji i element stabilnosti, jer to uvek ostaje sistem u kojem duh i red prethode i pobeđuju materiju i haos. Priče iz Sanatorijuma izranjaju iz kupusara preobraženih u Knjigu sjaja koja razbija dogmu i jednoznačnost sveta. Na tragu koncepcija jevrejskog misticizma, identitet sveta interpretiran je kao umetničko delo, a takva interpretacija podrazumeva da svest uranja u izdiferenciranu materiju, koja će je učiti drugačijem vidu postojanja – decentralizovanom i depotencijalizovanom.
Ako je peščanik dvodelna posuda za merenje vremena, koje u naslovnom Sanatorijumu prkosi smrti, ako ponestajanje knjiga proporcionalno odmerava uzrastanje Prvotne knjige, tog Autentika, moglo bi se isto tako reći i da istraživački rad i stvaralaštvo na temu Šulca i njegovog dela ne samo što ne prestaje da jenjava, nego se i nesmanjenom brzinom povećava.
