Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Konstantin Vaginov (1899–1934) poslednji je veliki pisac peterburškog perioda ruske književne istorije, poslednje poglavlje „peterburškog teksta“ klasične ruske književnosti. Podjednako je značajan i kao pesnik i kao prozni pisac. Napisao je više knjiga pesama: Putovanje u haos (1921); Peterburške noći (1923); Konstantin Vaginov – A. I. Fjodorovoj (1926); Pokušaji povezivanja reči pomoću ritma (1931); Zvukolici (1934), i četiri romana: Jarčeva pesma (1928), Poslovi i dani Andreja Svistonova (1929), Bambočada (1931) i Harpagonijana (1933–1934).Njegovo delo predstavlja uspešan spoj modernističkog i tradicionalnog i, po nekim mišljenjima, jedinstveno je u istoriji svetske književnosti. Kao granični pisac, Vaginov se bavi temom prelaznog i prelomnog doba koja ima i šire značenje od vremenskog okvira ruske revolucije. Otkako je ponovo otkriveno šezdesetih godina dvadesetog veka, njegovo delo suštinski utiče na rusku nezavisnu kulturu, a u najnovije vreme i na novu rusku književnost.
Najbolja tradicija ruskog realizma sa autobiografskom osnovom.
NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST 1970. godine !
Aleksandar Solženjicin dobitnik je Nobelove nagrade za književnost.
Svetsku slavu Solženjicinu je doneo upravo roman Jedan dan Ivana Denisoviča (1962), remek-delo književnosti i svojevrsna reportaža o Staljinovim logorima smrti. Ovo delo, napisano u najboljoj tradiciji ruskog realizma, zapravo je autobiografskog karaktera: Solženjicin je, zbog šifrovanih kritika sovjetskog totalitarnog režima, bio osuđen na osam godina prinudnog rada u jednom logoru u Sibiru.
* Ovaj roman je objavljen u knjizi Romani (II tom), u okviru projekta Sabrana dela Gajta Gazdanova. *
Kafkijanski roman „Povratak Bude“ mogao bi se okarakterisati kao psihološki ili metafizički triler. Glavni junak je nepravedno optužen za ubistvo koje nije počinio. Mali Budin kip pomaže da se ubistvo reši, a junak neočekivano postaje bogati naslednik žrtve ubistva. Roman govori o Gazdanovljevom interesovanju za budizam, mada u delu, osim naslova i pomenute Budine skulpturice, nema direktnih pozivanja na njega. Knjiga je prevedena na engleski i objavljena 1950. u SAD.
Topla, zabavna i poučna priča za decu, mlade i sve koji se tako osećaju.
Gregorije mrzi školu, toliko da je do šestog razreda već dva puta ponavljao. Jedino mesto koje voli, njegovo utočište, jeste koliba njegovog dede Leona s kojim sate provodi u majstorisanju. Kada Georgije bude isteran i sa koledža, Leo, međutim postaje strahovito ljut. On odbija da uteši svog unuka i ne želi da ga uzme u zaštitu. Možda je vreme da Gregorije prihvati da odraste…
I dalje se ne usuđujem tvrditi da je Fedra zapravo moja najbolja tragedija. Ostavljam čitaocima i vremenu da procene njenu pravu vrednost. Ali mogu da potvrdim da nisam napisao nijednu u kojoj bi vrlina bila više istaknuta nego u ovoj. U njoj se i najmanje greške strogo kažnjavaju. Na samu pomisao na zločin ovde se gleda kao na zločin sâm. Ljubavne slabosti su istinske mane. Strasti u njoj postoje samo da bi se prikazalo rasulo koje izazivaju, a greh je obojen bojama koje ga ističu i izazivaju gnušanje prema njegovoj izopačenosti. Tom cilju morali bi da teže svi koji rade za publiku. A baš tome su i prvi pesnici tragedija davali prednost. Njihovo pozorište bilo je škola u kojoj se vrlinama podučavalo jednako dobro kao i u filozofskim.
(Žan Rasin)
