JEDRENJE U VIZANT

Антон Чехов (1860–1904) је поручио да „велики писци и уметници политиком треба да се баве само онолико колико им је потребно да би се од ње бранили“. Надовезујући се на своје претходнике, ауторе великих романа (Достојевског, Толстоја и др.), он је (по професији лекар а по вокацији суптилни уметник), као писац приповедака и драма, демонстративно заронио у привидно неатрактивну свакодневицу обичних људи. У тако усмереном Чеховљевом опусу настале су и приче о љубави које смо одабрали за ову књигу.

Испоставило се да је у „појединостима“, „детаљима“, „ситницама“ живота, „што је из даљине изгледало као осенчени набор“ – раскопавао – „заправо – отвор у Вечност“ (фор­мула­ција симболисте А. Белог). Ограђујући се од великих теорија о човеку и друштву, он је показивао да му нису стране ни филозофске примисли о „разголићеном човеку“, љубави, еротици, браку и породици тада анатемисаног писца Василија Розанова.

У прилог Чеховљевог просецања „отвора у Вечност“ сведочи и констатација америчке списатељице Џојс Керол Оутс (рођ. 1938): „Кад читаш Чехова, видиш да, ма колико људи били паметни, постоји граница преко које ум не може да иде…“ кад „ твој сопствени свет неће да ти се потчињава, нећеш моћи да владаш њиме. Тако је било у Чеховљево доба, а данас је то још актуелније.“
М. Сибиновић

Репродукције на корици:
Владимир Боровиковски (1757-1825), портрет Марије Лопухине, 1797
Осип Браз, Чехов, 1898

Ovo je prvi srpski prevod Grasijanovog „Orakula“ sa španskog izvornika. Korišćen je faksimil koji je 1958. u Buenos Airesu objavio Horhe M. Furt, kao i madridsko izdanje Migela Romera Navare iz 1954.godine.

Tri stotine aforizama „Orakula u svakoj prilici“ (1647) predstavljaju sažeto uputstvo o životnom dovijanju. Za postizanje uspeha na pozornici svakodnevice, Grasijan razrađuje makijavelističku strategiju zasnovanu istovremeno na prikrivanju i pokazivanju, na iskrenosti i dvoličnosti. Oprez i ljubaznost kod njega su samo načini da se drugi što lakše zaskoči i pridobije. „Kako se reklamirati“ bi mogao da glasi naslov ovog priručnika u savremenom svetu.

OSTAO VAM JE JOŠ JEDAN SNIMAK. NA ŠTA ĆETE GA POTROŠITI?

Pre dvadeset godina, posle smrti svoje voljene M, Alen Nežel je rešio da zauvek odloži svoj foto aparat, kao i sve zajedničke uspomene. Njegova nova ljubav, Klara, uspeva da ga nagovori da ponovo uzme foto-aparat u ruke tokom vikenda koji provode u Rimu. Likovi u knjizi kreću na putovanje koje će ih podstaći da upoznaju sami sebe…

I dalje se ne usuđujem tvr­diti da je Fedra zapravo moja najbolja tra­gedija. Ostavljam čitaocima i vremenu da proce­ne njenu pravu vrednost. Ali mogu da potvrdim da nisam napisao nijednu u kojoj bi vrlina bila više istaknuta nego u ovoj. U njoj se i najmanje greške strogo kažnjavaju. Na samu pomisao na zločin ovde se gleda kao na zločin sâm. Ljubavne slabosti su istinske mane. Strasti u njoj postoje samo da bi se prikazalo rasulo koje izazivaju, a greh je obojen bojama koje ga ističu i izazivaju gnušanje prema njegovoj izopačenosti. Tom cilju morali bi da teže svi koji rade za publiku. A baš tome su i prvi pesnici tragedija davali prednost. Njihovo pozorište bilo je škola u kojoj se vrlinama podučavalo jednako dobro kao i u filozofskim.

(Žan Rasin)