Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Vilijam Batler Jejts je bio irski pesnik i dramski pisac, najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta. Učestvovao u javnom političkom životu i bio senator od 1922. do 1928. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1923. godine.
Dragan Velikić, rođen u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas i Reporter. U periodu od 1999 do 2002 godine boravio je u Budimpešti, Beču, Minhenu, Bremenu i Berlinu. Od juna 2005 do novembra 2009 godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik.
Romani: Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda Borislav Pekić), Danteov trg (1997) Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – NIN-ova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada „Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine), Bonavia (2012)
Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985), Beograd i druge priče (2009)
Knjige eseja: YU-tlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010)
Knjiga izabranih ntervjua: 39,5 (2010)
Knjige Dragana Velikića prevedene su na petnaest evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama. Dobitnik je Srednjoevropske nagrade za 2008. godinu koju dodeljuje Institut za Podunavlje i Srednju Evropu iz Beča.
Ovo je prvi srpski prevod Grasijanovog „Orakula“ sa španskog izvornika. Korišćen je faksimil koji je 1958. u Buenos Airesu objavio Horhe M. Furt, kao i madridsko izdanje Migela Romera Navare iz 1954.godine.
Tri stotine aforizama „Orakula u svakoj prilici“ (1647) predstavljaju sažeto uputstvo o životnom dovijanju. Za postizanje uspeha na pozornici svakodnevice, Grasijan razrađuje makijavelističku strategiju zasnovanu istovremeno na prikrivanju i pokazivanju, na iskrenosti i dvoličnosti. Oprez i ljubaznost kod njega su samo načini da se drugi što lakše zaskoči i pridobije. „Kako se reklamirati“ bi mogao da glasi naslov ovog priručnika u savremenom svetu.
Topla, zabavna i poučna priča za decu, mlade i sve koji se tako osećaju.
Gregorije mrzi školu, toliko da je do šestog razreda već dva puta ponavljao. Jedino mesto koje voli, njegovo utočište, jeste koliba njegovog dede Leona s kojim sate provodi u majstorisanju. Kada Georgije bude isteran i sa koledža, Leo, međutim postaje strahovito ljut. On odbija da uteši svog unuka i ne želi da ga uzme u zaštitu. Možda je vreme da Gregorije prihvati da odraste…
Knjiga o sreći, prikriveno najličniji roman iz ovog perioda, nastao uoči Drugog svetskog rata, bavi se ljudskim sudbinama iz ugla osećanja. Ovo je ključno delo njene rane proze. U priči o sazrevanju, sa ženskim likom u središtu, postavljaju se najdublja egzistencijalna pitanja.
Ovo je treći roman Nine Berberove, objavljen 1936. godine, nesumnjivo je ključno delo njene rane proze. U njemu Berberova sublimiše svoja lična iskustva i dovodi do krajnjeg izraza svoja poetička traganja. Iz pera majstora, paradigmatičnog za savremenu književnost, Knjiga o sreći je roman o sazrevanju, sa ženskim likom u središtu, u kojem se u kontekstu događaja svakodnevnog života postavljaju najdublja egzistencijalna pitanja.