MRTVE DUŠE

Senka onoga što smo bili, Luisa Sepulvede je izvrsna, duboko potresna priča o starim prijateljstvima, odanosti koja je dugo bila na ispitu i neporecivim vezama. Smeštena u Čile, decenijama nakon Pinočevovog krvavog puča iz 1973, tri saborca koja su preživela taj užas, sreću se poslednji put da bi izvršili svoju konačnu misiju. Vođa njihove misije, Pedro Nolasko, neočekivano kasni,  čime započinje niz pogrešnih koraka koje preduzimaju ostali stari radikali i omogućava savršeno postavljene podsetnike – i vizije iz prošlosti. Ono što rezultira je jedna fantastična knjiga, mešavina teške tuge i humora, koja izaziva isuze i smeh, i na kraju, potpuno neočekivano, pobedničko zadovoljstvo!

Na rubu ruskog Dalekog istoka, u dahu Tihog okeana, leže zemlje koje kao da beže od istorije … Ko je taj zločinac s više lica, koga Pavel Garcev i njegovi drugovi moraju zarobiti kroz neizmernost tajge? Ovo je avantura dugog lova na čoveka koji nam je ispričan u ovom snažnom istraživačkom romanu. To je ujedno i izvanredan dijalog, gotovo izvan sveta, između iscrpljenog vojnika i tajanstvenog plena koji progoni. Kad Pavel sazna pravi identitet begunca, njegov će se život okrenuti naopačke. Lov poprima uzbudljivu dimenziju, dok se na horizontu pojavljuje arhipelag Šantar: tamo gde je „drugi život“ moguć, u krhkoj večnosti ljubavi.

Zbirka pripovedaka Devojčice je pokušaj autora da zaviri u tajanstveni svet devojčica koji se, sa odrastanjem, polako zatvara za njima. Kao savršen psiholog, Ulicka priča o devojčicama iz svetle sovjetske prošlosti, o njihovom odrastanju i upoznavanju surovog posleratnog sveta. Svako novo otkriće za njih predstavlja mali šok. U svakoj priči čitamo po jedno prvo devojačko iskustvo u raznim oblastima života.

Prvi šok – najbolje pionirke, odlični đaci, idu u posetu devojci bez ruku da od nje čuju priču o herojskom podvigu, odnosno kako je iz velike ljubavi uspela nogama da izveze Staljinov portret. Umesto toga, dobijaju pijanu ispovest
osobe koja je primorana da bukvalno zubima izbori svoje pravo na normalan život. Prvo predseksualno iskustvo – igrajući se svadbe u stanu jedne od njih, devojčice dele svoja primitivna znanja o braku – sa stidom, strahom i radoznalošću. Prva smrtna ljubomora – prema sopstvenoj sestri bliznakinji. Prva ljubav – prema nastavnici „Nemici“, najlepšoj i najženstvenijoj. Posle takvih iskustava, čovek se oseća srećnim što se vrata detinjstva zatvaraju za njim.

U noveli Divlji lov kralja Staha čitalac će se sresti s nekim već poznatim motivima iz svetske književnosti, kao na primer iz „Baskervilskog psa“ Artura Konana Dojla: dvorac s priviđenjima, borba za nasledstvo korišćenjem lažnih demonskih sila i porodičnih predanja. Ali sve su to čisto formalne sličnosti. Pripovest Vladimira Karatkeviča je samosvojna već i po atmosferi, a da se i ne govori o idejnom sadržaju. „Kralj Stah“ se ne obračunava samo s vlasnikom dvorca, nego i drži u strahu i pokornosti lokalne seljake. Ali narod, zaboravljen, osiromašen i gladan, ne želi da trpi još i ovaj teror. Divljem lovu dolazi kraj.

U jezivoj tišini mahnito juri nad zemljom Divlji lov kralja Staha. Budim se i mislim kako nije prošlo njegovo vreme dok postoji glad, mrak, neravnopravnost i crni užas na zemlji. On je simbol svega toga. Napola utonuvši u maglu, juri nad mračnom zemljom Divlji lov.