Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Loran Graf rođen je u Bonvilu 1968. O njegovom životu malo se zna, pošto o njemu nerado govori smatrajući da su njegova dela dovoljna. Putovao je po jugoistočnoj Aziji gde se upoznao sa budizmom koji je uticao na njegov pogled na svet.
Napisao je dela: Srećni dani, On je jedan od naših, Karavan, Putovanja, putovanja, Krik, Ostao vam je još samo jedan snimak.
PREVODILAC DUŠKO PAUNKOVIĆ JE ZA PREVOD KNJIGE ROMANI GAJTA GAZDANOVA, U OKVIRU KOJE JE OVAJ ROMAN PRVI PUT OBJAVLJEN NA SRPSKOM JEZIKU, DOBIO NAGRADU GRADA BEOGRADA 2005. godine.
„Duh Aleksandra Volfa“ (1947-1948) koncentriše Gazdanovljeve opsesivne teme predodređenosti, sudbine, uloge slučaja, metamorfoze ličnosti, smrti, dvojnika. Ponovo se pojavljuje tema građanskog rata u Rusiji. Glavnog junaka romana progoni sećanje na ubistvo u ratu za koje se ispostavlja da ga nije počinio. Kada napokon, mnogo godina kasnije, u emigraciji sretne čoveka koga je mislio da je ubio, svog svojevrsnog dvojnika, sticajem okolnosti ipak ga ubija.
Pozorišni komad Neće biti Trojanskog rata bavi se cinizmom političara i neskladom između stvarnih istorijskih događaja i istorije koju vođe serviraju narodu.
Žan Žirodu (1882-1944) rođen je u Francuskoj, gde se i školovao. Tokom 1905. živeo je u Minhenu, potom proputovao Srbiju, Austrougarsku i Italiju, a tokom 1907/08. boravio je u SAD kao stipendista Harvarda. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu i odlikovan je Legijom časti. Pisao je pozorišna dela, romane i novele. Najpoznatiji mu je pozorišni komad Neće biti Trojanskog rata, koji se bavi cinizmom političara i neskladom između stvarnih istorijskih događaja i istorije koju vođe serviraju narodu.
Ovo je prvi srpski prevod Grasijanovog „Orakula“ sa španskog izvornika. Korišćen je faksimil koji je 1958. u Buenos Airesu objavio Horhe M. Furt, kao i madridsko izdanje Migela Romera Navare iz 1954.godine.
Tri stotine aforizama „Orakula u svakoj prilici“ (1647) predstavljaju sažeto uputstvo o životnom dovijanju. Za postizanje uspeha na pozornici svakodnevice, Grasijan razrađuje makijavelističku strategiju zasnovanu istovremeno na prikrivanju i pokazivanju, na iskrenosti i dvoličnosti. Oprez i ljubaznost kod njega su samo načini da se drugi što lakše zaskoči i pridobije. „Kako se reklamirati“ bi mogao da glasi naslov ovog priručnika u savremenom svetu.
Vilijem Blejk je u svom stvaralaštvu dao moguće odgovore na večna pitanja čovekovog duha i egzistencije, vrline i greha, mržnje i praštanja, strasti i razuma, krivice i iskupljenja. Uronio je u mračne prostore ljudske psihe i podsvesti, mnogo pre Frojda i mnogo pre no što su pojmovi psihoanalize i dubinske psihologije bili uobličeni.