Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Olga Tokarčuk rođena je 1962. u Sulehovu, na zapadu Poljske. Po vokaciji psiholog, nakon završenih studija na Varšavskom univerzitetu, radila je kao psihoterapeut. Romanopisac, esejist, scenarist i pesnik, nesumnjivo vodeće ime poljske književnosti među piscima srednje generacije, dobitnica je brojnih književnih priznanja i nagrada. Olga Tokarčuk je dvostruka dobitnica nagrade „Nike“, najvećeg priznanje koje se dodeljuje poljskim piscima: 2008. godine za roman Beguni i 2015. godine za svoje monumentalno delo Knjige Jakovljeve.
Dobitnica je i međunarodnih priznanja, kao što su nemačka „Brückpreis“, slovenačka „Vilenica“, švedska „Kulturhuset Stadsteatern“.
Vrhunac njene književne karijere predstavljaju dva priznanja: britanska nagrada „Man Booker“ 2018. za roman Beguni, i Nobelova nagrada za 2018. godinu (koja joj se uručuje naknadno 2019. godine, iz razloga vanknjiževne prirode).
Zoran Živković je zadivljujuće ironičan autor čije se nadasve osobne vizije savršeno slažu s njegovom sumornom duhovitošću punom apsurda.
Ugledni pisac jednog jutra dobija imejl od anonimnog poštovaoca. Poruka sadrži „nedoličnu ponudu“: piscu se predlaže da napiše roman nad kojim bi autorstvo prepustio poštovaocu za prikladnu naknadu. Pisac je, naravno, zgranut, ali svejedno se upušta u dopisivanje s poštovaocem. Istovremeno mu prispevaju imejlovi od četvoro prijatelja s kojima je u gotovo svakodnevnoj prepisci. Jedino stvorenje s kojim pisac nije samo u virtuelnoj vezi i koje naizgled nema nikakve prozne ambicije jeste prostodušni i trapavi mačak Feliks…
U zbirci Stari Bog čitalac se izlaže mahnitom i šarolikom vrtlogu silovitih emocija i okrutnih spoznaja, dok ulazi u taj „razigran“ i raskošan svet i potom kruži među prizorima tipično ljudskih ludosti, da bi na kraju izašao ranjen i opčinjen jednim osećanjem koje je blisko onom što glavni lik iz pripovetke Svitanje oseća prema životu, za koji kaže da je istovremeno „ogavan i tužan“.
Gotovo sve pripovetke zbirke Dona Mima govore o izdajama, podelama, emotivnoj ili materijalnoj zajednici. Ako ostane, samo uvreda može da se pretvori u osvetu, ogorčenje. Čak i u ekspadama, poligamnim ljubavima, na kraju možete pronaći nešto dobro.
Pod slapovima mediteranske svetlosti i užarenog sunca, pripovetke u zbirci Crni šal obrađuju prevashodno patrijarhalni sicilijanski mentalitet i običaje, dok je tema preljube i prevare vezivna nit pripovedaka u zbirci Goli život, koja se raspliće u gradskoj vrevi Rima i na brežuljcima pitome Toskane.
NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST ZA 1934. GODINU!
„Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.”
„Pisac Ruskih noći je, bez sumnje, išao svojim posebnim putem, drugačijim i od zapad-njačkog i od slovenofilskog. Sa slovenofilima ga je istinski povezivalo samo jedno: romantičarski karakter njegove koncepcije istorije. Iza njegovih proročanstava o Rusiji, iza snažne apologije ruske misli i osnova ruskog života, stajala je uzvišena istina snova, a malo šta je rečeno o savremenoj istinskoj stvarnosti. V. Odojevski je svoje snove poistovetio sa stvarnošću. Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.”
J. A. Majmin
