Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Dosad napisana sećanja na Čehova, knjige, članci i studije o Čehovljevoj ličnosti i o njegovom književnom delu danas predstavljaju ogromnu građu od koje bi, uz tridesettomno izdanje Čehovljevih celokupnih dela, mogla da se napravi jedna velika biblioteka. Pa ipak još uvek ima dosta važnih aspekata i tema koje „Čehovijana”, i posle 100 godina od piščeve smrti, tek treba da proučava… To je tako, pre svega, zbog toga što je delo jednog velikog pisca, u principu, neiscrpno. Zato je 1989. poznati nemački reditelj Peter Štajn, koji ističe da „Čehov pripada svetu, a ne samo Rusiji”, s punim pravom konstatovao: „Mnogo šta je u fenomenu Čehov neobjašnjivo. Na kraju XX veka smo shvatili koliko nam je on potreban, pa se Čehovu vraćamo mnogo češće nego tokom prve polovine veka.” Zato i savremena američka spisateljica Kerol Outs oseća potrebu da naglasi: „Kad čitaš Čehova, vidiš da, ma koliko ljudi bili pametni, postoji granica preko koje um ne može da ide. Možeš biti beskrajno pametan, ali tvoj sopstveni svet neće ti se potčinjavati, nećeš moći da vladaš njime. Tako je bilo u Čehovljevo doba, a danas je to još aktuelnije.” Paideia je od Antona Čehova objavila Priče i izvode iz pisama Pod zakletvom.
Čuvena drama po kojoj je rađena predstava Kralj Ibi sa Zorano Radmilovićem u glavnoj ulozi!
„Belega poštenja zar bi ikad smela
da blista sa jednog prestupničkog čela?“
Rasin, Fedra
Pripovedač u „Rondu“, Tom, za koga kruži priča da je nezakonit sin uvaženog poljskog maršala Pisudskog, poriče da ima bilo kakve političke ambicije. Ali za vreme nemačke ratne okupacije Varšave, zatiče se u ulozi simboličkog naslednika poljskog predratnog nacionalizma, s nezamislivim odgovornostima i obavezama.
Njegovo navodno poreklo dobija na značaju prilikom pokušaja da zadobije naklonost poznate varšavske glumice; prevratništvo je kedino u njemu što privlači glumicu Tolu Mohoči. Da bi je zaštitio, Tom osniva imaginarnu političku organizaciju (nazvanu Rondo po Šopenovom komadu koji se izvodi na koncertu kome prisustvuje) i prima u čanstvo Tolu.Ova zamisao je u početku naivna, ali Rondo, ponesen sopstvenim sablasno-komičnim snagama, uskoro zadobija vodeću ulogu u poljskom podzemlju, sa sopstvenim ciljevima i sopstvenim politiučkim programom. Tom biva uvučen u sve zaplete istinskog pokreta otpora. Posledice će biti katastrofalne.
