Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Ana Gavlda je rođena 1970, i živi u Melenu, u blizini Pariza. Jedan je od najtiražnijih francuskih pisaca, a njena dela su prevedena na 38 svetskih jezika. Sposobnost Ane Gavalde da shvati duh vremena, empatija koju oseća za svoje junake, bogatstvo detalja u opisivanju svakidašnjeg života i majstorska upotreba žargona mlade generacije doneli su joj trajnu popularnost. Njena dela se odlično prodaju još dugo posle prvog izdanja i nalaze se na vrhu lista bestselera u svim kategorijama. Gavaldin odnos prema uspehu je takođe veoma poseban: ostala je verna svom prvom izdavaču Domeniku Gotjeu, vlasniku izdavačke kuće „Diletant“. Obožava američku književnost, tako da i junacima svojih dela često daje američka imena.
Sva dela koja je dosad objavila bila su na vrhu lista bestselera, a mi ih možemo čitati na srpskom jeziku u Paideinom izdanju: zbirku pripovedaka Želeo bih da me neko negde čeka (za koju je 2000. dobila nagradu „RTL-Lire“), kao i romane: Trideset pet kila nade (2002), Voleo sam je (2002), Zajedno, to je sve (2004), Utešna partija (2008), Poslednji nestašluk (2009), Bili (2013) i Lepši život (2014).
„Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.”
„Pisac Ruskih noći je, bez sumnje, išao svojim posebnim putem, drugačijim i od zapad-njačkog i od slovenofilskog. Sa slovenofilima ga je istinski povezivalo samo jedno: romantičarski karakter njegove koncepcije istorije. Iza njegovih proročanstava o Rusiji, iza snažne apologije ruske misli i osnova ruskog života, stajala je uzvišena istina snova, a malo šta je rečeno o savremenoj istinskoj stvarnosti. V. Odojevski je svoje snove poistovetio sa stvarnošću. Filozofski roman, koji je počeo romantičarskim meditacijama o prosvećenosti, o sreći i putevima spoznaje, završio je romantičnom utopijom.”
J. A. Majmin
U noveli Divlji lov kralja Staha čitalac će se sresti s nekim već poznatim motivima iz svetske književnosti, kao na primer iz „Baskervilskog psa“ Artura Konana Dojla: dvorac s priviđenjima, borba za nasledstvo korišćenjem lažnih demonskih sila i porodičnih predanja. Ali sve su to čisto formalne sličnosti. Pripovest Vladimira Karatkeviča je samosvojna već i po atmosferi, a da se i ne govori o idejnom sadržaju. „Kralj Stah“ se ne obračunava samo s vlasnikom dvorca, nego i drži u strahu i pokornosti lokalne seljake. Ali narod, zaboravljen, osiromašen i gladan, ne želi da trpi još i ovaj teror. Divljem lovu dolazi kraj.
U jezivoj tišini mahnito juri nad zemljom Divlji lov kralja Staha. Budim se i mislim kako nije prošlo njegovo vreme dok postoji glad, mrak, neravnopravnost i crni užas na zemlji. On je simbol svega toga. Napola utonuvši u maglu, juri nad mračnom zemljom Divlji lov.
Sudbina Dmitrija Resa obeležena je dugim godinama borbe i patnje, ali i velikom ljubavlju koju je osećao prema jednoj ženi…
U večitom sukobu dobra i zla, ipak postoje naizgled obični, ali suštinski trenuci u kojima iznova pronalazimo smisao postojanja i hrabrost da volimo.
Odmerenim i ubedljivim stilom, Makin nam u ovoj knjizi dočarava snagu tih trenutaka. Njegovi junaci ih proživljavaju intenzivno, ali bez velikih reči, u samom srcu istorijskih događaja a opet izvan njihovog razornog vihora.
Podigavši težak zastor što je štiti od pogleda, u zbirci Muva Pirandelo nas vodi u najskrivenije meandre duše, nemilosrdno je istražujući. U pripovetkama zbirke U tišini, zagonetka „monstruoznosti“ života, neprestane spremnosti da se čini i podnosi zlo, obrazuje klupko nerazmrsivih niti: ne samo da je nemoguće razlikovati ulogu žrtve od uloge dželata već je jednako teško utvrditi da li to zlo dolazi iznutra ili spolja.
