Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Boleslav Prus (1847-1912) poljski pisac, prozaik, novelista i publicista iz epohe pozitivizma, jedan od osnivača poljskog relizma, varšavski hroničar, mislilac i prosvetitelj. Njegova prozna dela spadaju u najveća dostignuća poljske književnosti; mogu se porediti sa delima Čarlsa Dikensa ili Antona Čehova. Srpskoj čitalačkoj publici najpoznatiji je po svojim romanima Lutka i Faraon, a ostala njegova važnija dela su Povratni talas, Mrtva straža i Emancipovane žene.
Njegovoj retorici nije cilj da ubedi, već, kao i dijalozima koji predstavljaju zamenu za poeziju, da poduči i zabavi.
Sirijac Lukijan, iz Samosate u Komageni, rođen je oko 120.g.n.e. a umro oko 180. Završio je grčku retorsku školu. Dve osnovne smernice koje obuhvataju čitavu zaostavštinu Samosaćanina:
Svi su njegovi radovi namenjeni javnom izvođenju na muzičkim igrama ili smotrama retora, dakle, obraćaju se publici koja posećuje ovakve manifestacije.
Njegovoj retorici nije cilj da ubedi, već, kao i dijalozima koji predstavljaju zamenu za poeziju, da poduči i zabavi.
Knjiga o sreći, prikriveno najličniji roman iz ovog perioda, nastao uoči Drugog svetskog rata, bavi se ljudskim sudbinama iz ugla osećanja. Ovo je ključno delo njene rane proze. U priči o sazrevanju, sa ženskim likom u središtu, postavljaju se najdublja egzistencijalna pitanja.
Ovo je treći roman Nine Berberove, objavljen 1936. godine, nesumnjivo je ključno delo njene rane proze. U njemu Berberova sublimiše svoja lična iskustva i dovodi do krajnjeg izraza svoja poetička traganja. Iz pera majstora, paradigmatičnog za savremenu književnost, Knjiga o sreći je roman o sazrevanju, sa ženskim likom u središtu, u kojem se u kontekstu događaja svakodnevnog života postavljaju najdublja egzistencijalna pitanja.
Vilijem Blejk je u svom stvaralaštvu dao moguće odgovore na večna pitanja čovekovog duha i egzistencije, vrline i greha, mržnje i praštanja, strasti i razuma, krivice i iskupljenja. Uronio je u mračne prostore ljudske psihe i podsvesti, mnogo pre Frojda i mnogo pre no što su pojmovi psihoanalize i dubinske psihologije bili uobličeni.
Svestan da velikoj poeziji mora prethoditi naporan i grozničav rad, ispitivanje oblika, forme i poetskih tehnika i poniranje u dubine sopstvenog duha u potrazi za iskustvom i mudrošću predaka, Jejts je posvetio svoj život tom hodočašću, tražeći vrelo vlastitog dara i duhovnog identiteta. Nedostatak urođenog vizionarskog dara, koji je imao Blejk, nadoknađivao je misticizmom i strasnim kontemplativnim bdenjem nad parapsihološkim duhovnim stazama, ne udaljavajući se pritom od životnih, mareći samo za elementarno, suštinsko i večno. Prorok i druid, samotnik i tribun, mudrac i dete, nežan i promišljen, ironičan i razigran, shvatio je budućnost čitajući prošlost, svestan snage poetske reči, verujući u nju kao u čin apsolutnog.