O autoru
Goran Kojadinović Coix rođen je 1964. godine u Požegi, Srbija. Osnovnu i srednju školu završio je u Požegi i Užicu, a diplomirao 1990. godine na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bavi se razvojem softvera. Danas živi i radi u Užicu i Beogradu.
Do sada je izdao romane:
- „Prijatelji”
- „Svoja Knjiga Tuđih Utisaka”
- „Lena HAD”
- „Davidov proces”
- „Artefakti” – edicija (4 sveske)
- „Afrički učitelj”
U pripremi je roman:
- „Livia Konstanca”
Izdao je zbirku poezije:
- „Perla” – zbirka pesama
Sva dela se žanrovski mogu podvesti pod roman sa snažnim esejističkim primesama, mada Coix nije potpuno saglasan sa tom odrednicom, smatrajući da je nedovoljna. On kaže da je u pitanju „postmodernistički mitski i epski nadrealizam kroz bajku i fantastiku”. Treba uzeti u obzir da roman „Lena Had”, kao leksikon/spomenar, najdetaljnije karakteriše likove i junake, od kojih se neki pojavljuju u ostalim romanima, te time na svojevrstan način predstavlja kružnicu, odnosno bitan obuhvat ostalih dela. Uzimajući tu činjenicu u obzir, njegovo dosadašnje stvaralaštvo se može tretirati kao roman delta. Knjige nisu pisane u nastavcima, svaka je zasebna i mogu se čitati odvojeno. U svim knjigama Gorana Kojadinovića Coixa postoji zajednička nit koja se provlači u oblastima: filozofija, apsurd, metafizika, psihologija, matematika, nauka, umetnost, muzika, slikarstvo, književnost, duh, duša, ljubav. A to radi, kako sam navodi, uz pomoć 7+1 umetničkih čula: 1. iluzija, 2. fikcija, 3. ideja, 4. inspiracija, 5. kreacija, 6. intuicija, 7. opažanje, + 8. ljubav. Sve te oblasti i čula pletu jednu novu dimenziju ili nit, koja otvara i čini drugačiji pogled na svet u odnosu na sveprisutni „ziher-cuker-maher-model”, model današnjice, kome tepaju mainstream – model koji mora nestati da bi bilo sve u redu i kako treba. Novu dimenziju Coix naziva sidestream[1]. Književni izraz, kao specifičan stil, naziva „Coix poetika”, za koju je napisao manifest[2]. Njegova proza je u znatnoj meri lirska, stoga bi je prvenstveno trebalo posmatrati iz estetskog ugla, to jest pre kroz simboliku, ritam, harmoniju, muzikalnost, jezički ples, igru reči, slikovitost, intuitivnost, emotivnost, čitalački doživljaj, utisak, osoben stil, subjektivno i slobodno izražavanje, slobodnu formu... nego kroz narativ, komunikativnost, funkcionalnost, racionalnost, logiku, kao ni po strogim leksičkim pravilima. Svoje književno delo Goran Kojadinović Coix još naziva
[1] Sidestream, kao suprotnost mainstreamu, glavnom toku. Sidestream predstavlja alternativu stavovima većine, nepripadnost, manjinu...
[2] Manifest Coix poetike može se pročitati u ediciji „Artefakti”/appendix (Coix) – roman delta, barka na reci broj 4.
„sidestream nadrealizam”.