Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Luiđi Pirandelo (1867-1936), jedan od najznačajnijih italijanskih književnika XX veka, inovacijama u književnosti i pozorištu obeležio je svoju epohu, ali se njegova dela i danas mogu smatrati veoma „modernim“.
Svetsku slavu sicilijanski pisac stekao je posle Prvog svetskog rata, a naročito po osnivanju vlastitog pozorišta u kojem je bio impresario i reditelj. Turneje tog pozorišta po Evropi i Americi bile su trijumfalne, a prema njegovim komedijama i romanima snimljeni su mnogi filmovi kako u Italiji tako i u Holivudu. Pirandelo je dobio i Nobelovu nagradu za književnost 1934. godine.
Pirandelo je napisao sedam romana od kojih su najbolji Pokojni Matija Paskal (1904), koji se bavi odnosom jedinke i birokratskog aparata, pa i sveta uopšte, i Jedan, nijedan i sto hiljada (1924) u kojem je zastupljena jedna od njegovih omiljenih tema: pluralitet ličnosti.
Lagan, duhovit, prožet ljubavlju, peti roman Ane Gavalde predstavlja omaž srećnoj braći i sestrama, napornim snahama, klasicima pop i rok muzike, domaćim vinima Loarskog kraja i pekari Pidun.
Simon, najstariji brat, i sestre Lola i Garans beže s porodične svadbe koja se, po svemu sudeći, ne bi mogla lako podneti, da bi posetili Vensana, svog najmlađeg brata, sezonskog vodiča u nekom zabačenom dvorcu u francuskoj provinciji. Ostavljajući za sobom neko dečurliju, neko suprugu, neko razvod, brige i društvene obaveze, oni sebe časte poslednjim zbilja lepim danom poput onih iz detinjstva, danom koji su oteli od svoje svakodnevice odraslih ljudi.
Zbirka pripovedaka Devojčice je pokušaj autora da zaviri u tajanstveni svet devojčica koji se, sa odrastanjem, polako zatvara za njima. Kao savršen psiholog, Ulicka priča o devojčicama iz svetle sovjetske prošlosti, o njihovom odrastanju i upoznavanju surovog posleratnog sveta. Svako novo otkriće za njih predstavlja mali šok. U svakoj priči čitamo po jedno prvo devojačko iskustvo u raznim oblastima života.
Prvi šok – najbolje pionirke, odlični đaci, idu u posetu devojci bez ruku da od nje čuju priču o herojskom podvigu, odnosno kako je iz velike ljubavi uspela nogama da izveze Staljinov portret. Umesto toga, dobijaju pijanu ispovest
osobe koja je primorana da bukvalno zubima izbori svoje pravo na normalan život. Prvo predseksualno iskustvo – igrajući se svadbe u stanu jedne od njih, devojčice dele svoja primitivna znanja o braku – sa stidom, strahom i radoznalošću. Prva smrtna ljubomora – prema sopstvenoj sestri bliznakinji. Prva ljubav – prema nastavnici „Nemici“, najlepšoj i najženstvenijoj. Posle takvih iskustava, čovek se oseća srećnim što se vrata detinjstva zatvaraju za njim.
Crvena farbana kosa Koste Murselasa (1932–2017) jedan je od najpoznatijih i najprodavanijih savremenih grčkih romana. Po njemu je snimljena i serija 1992, a preveden je na nemački, engleski, francuski, turski i hebrejski.
Kosta Murselas pripoveda o životu i ljudima posleratne Grčke stvarajući savremenu verziju Grka Zorbe. Pisac-pripovedač posmatra posle mnogo godina svoj život i shvata da smo «pogrešno živeli, na pogrešna vrata kucali, u pogrešnim krevetima spavali, pogrešne ljude voleli i pogrešne izbore napravili», dok njegov glavni junak Luis, potpuno oslobođen žudnje za materijalnim vrednostima, svojom životnom filozofijom, a i delima, potvrđuje da je sve moglo biti drugačije i da nas «velika greška» dovodi do poslednjeg i sudbinskog sagledavanja života. Svaka epizoda iz Luisovog života izuzetno je interesantna, kulminira i zatvara se, da bi se već u sledećem poglavlju ponovo nastavila, a ova knjiga od preko 500 strana čita se u jednom dahu, izaziva i nadražuje svojom estetikom, erotikom, nepredvidljivošću. Murselas pripoveda bogato i jednostavno, s velikom dozom humora i ironije, često cinično raspoložen prema životu i događajima koje opisuje.
