PRIPOVETKE ZA GODINU DANA VI

Sudbina Dmitrija Resa obeležena je dugim godinama borbe i patnje, ali i velikom ljubavlju koju je osećao prema jednoj ženi…

U večitom sukobu dobra i zla, ipak postoje naizgled obični, ali suštinski trenuci u kojima iznova pronalazimo smisao postojanja i hrabrost da volimo.
Odmerenim i ubedljivim stilom, Makin nam u ovoj knjizi dočarava snagu tih trenutaka. Njegovi junaci ih proživljavaju intenzivno, ali bez velikih reči, u samom srcu istorijskih događaja a opet izvan njihovog razornog vihora.

Zbirka pripovedaka Devojčice je pokušaj autora da zaviri u tajanstveni svet devojčica koji se, sa odrastanjem, polako zatvara za njima. Kao savršen psiholog, Ulicka priča o devojčicama iz svetle sovjetske prošlosti, o njihovom odrastanju i upoznavanju surovog posleratnog sveta. Svako novo otkriće za njih predstavlja mali šok. U svakoj priči čitamo po jedno prvo devojačko iskustvo u raznim oblastima života.

Prvi šok – najbolje pionirke, odlični đaci, idu u posetu devojci bez ruku da od nje čuju priču o herojskom podvigu, odnosno kako je iz velike ljubavi uspela nogama da izveze Staljinov portret. Umesto toga, dobijaju pijanu ispovest
osobe koja je primorana da bukvalno zubima izbori svoje pravo na normalan život. Prvo predseksualno iskustvo – igrajući se svadbe u stanu jedne od njih, devojčice dele svoja primitivna znanja o braku – sa stidom, strahom i radoznalošću. Prva smrtna ljubomora – prema sopstvenoj sestri bliznakinji. Prva ljubav – prema nastavnici „Nemici“, najlepšoj i najženstvenijoj. Posle takvih iskustava, čovek se oseća srećnim što se vrata detinjstva zatvaraju za njim.

Olga Tokarčuk je izuzetan predstavnik savremene poljske književnosti, a za ovo monumentalno delo, 2015, po drugi put dobila je nagradu NIKE, najveće priznanje koje se dodeljuje poljskim piscima.

Radnja romana Knjige Jakovljeve događa se u važnom periodu poljske istorije, odnosno pred početak nasilnih podela njenih teritorija između velikih sila. Taj prostor i to vreme, poznati poglavito iz dela Henrika Sjenkeviča, Olga Tokarčuk prikazuje iz drugačije perspektive, otkrivajući nam drugu stranu istorije, obeležene suživotom više različitih kultura – koegzistencijom hrišćanstva, judaizma i islama – mnogojezičnu sredinu umnogome bližu Istanbulu nego Parizu.

U feudalnom, rigidno hijerarhizovanom svetu u kome je religijski ključ determinisao ljudske sudbine, iznebuha i gotovo niotkuda pojavljuje se mlad i beskompromisan čovek koji će promeniti živote velikog broja savremenika koji su ga sledili.

Ovo je priča o sudskom procesu Seilora i Davida o autorskim pravima na svojinu novog, podzemnog intelekta Hada. Na sceni je sukob krajnosti koje nisu osvestile suprotno postojanje. Vrhunac plagiranja je kada to uradite čoveku koji hoda kroz više dimenzija od vas, čiji je svet po svakom pravcu bipolaran, a pravaca je mnogo. Šta možete nego da ga projektujete na svoj mali svet, da ga svedete na ziher-cuker-mainstream model, dok jedino takav poznajete. Jer ste maher prosečnosti i zovete se Seilor. Ali ne! David je neko drugi. Njegovo delo je iz praiskona poteklo, dakako niklo da se dira sa najdubljim arhetipskim slojevima duše. Kao takvo, na krilima je večnih vrednosti i ne brine za sudbinu koja ne postoji. Seilor ne vidi dve ličnosti u jednoj, ne razlikuje naličje od lica, senku od persone, svi su mu isti, jednoumni. Maši u prikazu karaktera glavnog junaka u „svom” serijalu. Tako pravi ključnu grešku, David ga na sudu čeka krunskim dokazom…