ROMANI

Veče kod Kler je psihološki ljubavni roman na pozadini građanskog rata u Rusiji, istovremeno i epski i lirski.

Istorija jednog putovanja u izvesnom pogledu je najbolji roman Gazdanova.“

Laslo Dineš

Let je suptilan psihološki roman sa mnoštvom međusobno povezanih likova, „kamerna drama“ posvećena proučavanju problematike ljubavi.

Noćni putevi je roman zasnovan na iskustvima koja je Gazdanov stekao radeći kao noćni taksista. Roman prikazuje parisko društveno dno i naličje života i, po svemu sudeći, po materijalu koji sadrži i uvidu u ljudsku prirodu predstavlja jedinstvenu knjigu u svetskoj književnosti.

Veče kod Kler je psihološki ljubavni roman na pozadini građanskog rata u Rusiji, istovremeno i epski i lirski. Ima autobiografsku osnovu u neostvarenoj mladalačkoj ljubavi prema Tatjani Paškovoj u Harkovu, koja je u romanu pretvorena u Francuskinju Kler. Obrnuta kompozicija (roman počinje od kraja) sastoji se od posebnih epizoda povezanih slučajnim asocijacijama. Iza naizgled jednostavne fabule krije se kompleksno delo.

Istorija jednog putovanja objavljena je 1938. godine.
„Ako bismo nasumice otvorili ovaj roman, morali bismo da priznamo da je Gazdanov najdarovitiji pisac koji se pojavio u emigraciji.“
G.Adamovič
Istorija jednog putovanja u izvesnom pogledu je najbolji roman Gazdanova.“
Laslo Dineš

Let je objavljen 1938. u časopisu, dok je konačna verzija romana objavljena tek 1992. u Holandiji. Ovo je suptilan psihološki roman sa mnoštvom međusobno povezanih likova, „kamerna drama“ posvećena proučavanju problematike ljubavi. U neočekivanom finalu većina junaka gine u avionskoj nesreći.

Noćni putevi je roman zasnovan na iskustvima koja je Gazdanov stekao radeći kao noćni taksista. Roman prikazuje parisko društveno dno i naličje života i, po svemu sudeći, po materijalu koji sadrži i uvidu u ljudsku prirodu predstavlja jedinstvenu knjigu u svetskoj književnosti. Građa romana je autobiografska u tolikoj meri da je Gazdanov želeo da zadrži prava imena junaka, i promenio ih je samo neznatno. To je teška i mračna knjiga, bez iluzija, ali i, uprkos svemu, lirska, poetska knjiga o životu uopšte, o Parizu, sa fascinantnim sl

„Nekih dana, ipak, ali retko, došla bi ona njemu popodne, prekinula bi njegove sanjarije ili onu studiju o Vermenu na koju nedavno beše ponovo prionuo. Došli bi da mu kažu da je gđa de Kresi u malom salonu. On bi otišao tamo i kada bi otvorio vrata, na Odetinom licu, čim bi ugledala Svana, sa rumenilom pomešao bi se osmeh, menjajući joj oblik usta, pogled očiju, oblinu obraza. A kad bi ostao sam, pred očima je opet video taj osmeh, i onaj sinoćni, i onaj kojim mu je odgovorila, u kolima, kada ju je upitao nije li joj neprijatno dok joj namešta orhideje; a Odetin život za sve ostalo vreme, pošto o njemu ništa nije znao, javljao mu se kao neodređena i bezbojna pozadina, nalik na one Vatoove studije po kojima su bezbrojni osmesi razasuti svuda, u svim položajima, nacrtani olovkom u tri boje na svetlosmeđoj hartiji… Ta jednostavna skica potresla bi Svana, jer bi mu odjednom pokazivala da Odeta ima i jedan život koji nije sav njegov; želeo je da zna kome je to želela da se svidi u toj toaleti koju nije poznavao; zaricao se da će je pitati kuda je to išla u tom trenutku, kao da je u celom bezbojnom – gotovo nepostojećem, jer njemu nevidljivom – životu njegove ljubavnice postoji samo jedna stvar izvan osmeha njemu upućenih: kako ona korača, sa šeširom „a la Rembrant“, s kitom ljubičica na grudima…“

Gazdanov je celog života pisao priče i ostvario je izvanredan domet kao pripovedač. Napisao je preko četrdeset priča.
Prve, veoma romantične priče govore o građanskom ratu u Rusiji i u njima se još može zapaziti uticaj savremene sovjetske proze („Povest o tri neuspeha“, „Priče o slobodnom vremenu“, „Društvo osmice pik“, „Drugarica Brak“). Zatim se tematski dijapazon širi. Među njegovim pričama su priče i sa ruskim i sa francuskim junacima, priča o legendarnom boravku Edgara Alana Poa u Rusiji („Avanturista“), priča o reinkarnaciji („Uspomena“), kemp priča („Smrt gospodina Bernara“), priča o putovanju u Indiju („Bombaj“).

U autobiografskoj noveli Slomljena krila, objavljenoj u Njujorku 1912. godine, Džubran Halil Džubran govori o svojoj prvoj romansi,  koju je doživeo sa devojkom po imenu Hala Daher, za vreme školovanja u Bejrutu. Lirskim tonom Džubran govori o ljubavi kao svetom i neponovljivom osećanju koje nam podjednako daruje nebesku radost i nepodnošljiv bol. Više od četrdeset godina ova novela bila je arapski bestseler. O njoj je sam Džubran mislio da je najbolje što je ikada napisao. Ovo poetično delo, koje govori o ljubavi, slatkoj i gorkoj, radosnoj i tužnoj, govori, zapravo, o nevidljivoj sili koja upravlja svetom. Ljubav je za njega platonska, romantična i spiritualna. Ljubav se racionalno ne dokučuje. Kada volimo, Bog nije u našem srcu, već ljubavlju dosežemo Božje srce. Ljubav je jaka kao smrt. Menja, ali ostaje nepromenjena.