Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Andrej Makin je rođen 1957. u Krasnojarsku (Sibir). Njegova baka Šarlota obrazovala ga je u duhu francuskog jezika i kulture.Njegovi prvi romani: „Kći heroja Sovjetskog saveza“, Ispovest grešnoga stegonoše, Dok Amur teče nisu mu doneli ni slavu ni novac. Za roman „Francusko zaveštanje“ (1995) dobija nagrade Gonkur i Medisis. Nakon toga objavljuje „Zločin Olge Arbeljine“, „Rekvijem za Istok“, i „Muziku jednog života“ (2001), za koju dobija prestižnu Nagradu RTL Lire na Salonu knjige u Parizu marta iste godine, „Zemlja i nebo Žaka Dorma“ i 2004. roman „Žena koja je čekala“.
Dve priče.
O mladim ljudima našeg vremena. Sitim ali i gladnim, učtivim ali i besnim. Koji radije preuzimaju rizik da pogreše u životu nego da ga uopšte i ne žive.
Matilda ima 24 godine. Napustila je studije zbog beznačajnog posla, i živi sa još dve devojke u iznajmljenom stanu u Parizu. Kaže da je srećna, ali se toga priseća tek uz piće. Jednoga dana zaboravlja u nekom kafeu torbu sa velikom sumom novca. Jedan čovek joj je vraća tek iduće nedelje. Nekoliko meseci kasnije, upravo zbog tog čoveka ona odluči da promeni svoj život.
Jan ima 26 godina. Diplomirao je, ali ne može da nađe posao. Iščekujući bolje dane, radi kao prodavac. Ne kaže da je nesrećan, ali često dok se šeta pored Sene zamišlja kako uskače u vodu i davi se. Jedne večeri, kada je bio potpuno sam, učinio je malu uslugu svom susedu. Da bi mu zahvalio, sused ga poziva na večeru. Par sati kasnije, upravo zbog tog čoveka, on odluči da promeni svoj život.
„Umuknite. Ismevajte me, rugajte se i ocrnjujte koliko vam je volja, ali ne vucite me za uši. Ne delite mi lekcije. Znate koliko to mrzim. Ako nastavite tim tonom, izgubićete me sasvim. A onda… A onda, šta zapravo hoćete da vam kažem?
Sve, lepa moja.
Sve.
Stisni petlju i baci sve karte na sto.“
„Lepši život“
„Vrtela sam se ukrug. Čekala sam. Nekoga, nešto, olakšanje, razočarenje.
Priču.“
„Lepši život“
U zbirci „Radosni pozdrav“, uprkos njenom nazivu, dominira prevashodno pogrebna tema koja se u većini pripovedaka provlači kao konstantan nagoveštaj, dok nam zbirka „Usamljeni čovek“ poručuje da samoća često može da nam pomogne da razumemo ono čega nikad nismo bili svesni, ali da ponekad može i da nam naudi, u zavisnosti od toga kako je usmerimo.
NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST 1934. GODINE!
U zbirci Stari Bog čitalac se izlaže mahnitom i šarolikom vrtlogu silovitih emocija i okrutnih spoznaja, dok ulazi u taj „razigran“ i raskošan svet i potom kruži među prizorima tipično ljudskih ludosti, da bi na kraju izašao ranjen i opčinjen jednim osećanjem koje je blisko onom što glavni lik iz pripovetke Svitanje oseća prema životu, za koji kaže da je istovremeno „ogavan i tužan“.
Gotovo sve pripovetke zbirke Dona Mima govore o izdajama, podelama, emotivnoj ili materijalnoj zajednici. Ako ostane, samo uvreda može da se pretvori u osvetu, ogorčenje. Čak i u ekspadama, poligamnim ljubavima, na kraju možete pronaći nešto dobro.
