Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Luis Sepulveda je rođen u Čileu, 1949 godine. Još u ranoj mladosti odlučuje da se upusti u najneobičnija i najuzbudljivija putovanja po svetu. Od Ognjene zemlje do Osla, od Od Barcelone do Kita, od amazonskih prašuma do pustinja u Sahari, prošpartao je gotovo svim mogućim teritorijama naše planete. Takođe je platio visoku cenu svojih snova i utopija , kako u Pinočeovim zatvorima tako i na brodovima Greenpeace-a. Svoju prvu knjigu objavio je u dvadesetoj godini. Dobio je mnoga priznanja među kojima i nagradu Gabrijela Mistral za poeziju 1976. i Romulo Galjegos za roman 1978. godine. Njegov Starac koji je čitao ljubavne romane postao je jedna od najprevođenijih i najčitanijih knjiga napisanih na španskom jeziku. Svet na kraju sveta dobio je Prvu nagradu za kratki roman „Huan Cabas“ u Alikanteu i objavljen je na svim svetskim jezicima. Njegov najnoviji roman je Priča o galebu i mačku koji ga je naučio da leti. Paideia je objavila i dva njegova romana: Ime Torera,Patagonija ekspres i Stararac koji je čitao ljubavne romane.
Roman prati uzbudljivu borbu jedinke sa vremenom i sistemom koji se neverovatno izveštio u izmišljanju i postavljanju raznih zamki i ograničenja. Junak priče, Spidi, preživljava zahvaljujući svom originalnom i epohalnom otkriću: tehnici ubrzanja vremena.
Crvena farbana kosa Koste Murselasa (1932–2017) jedan je od najpoznatijih i najprodavanijih savremenih grčkih romana. Po njemu je snimljena i serija 1992, a preveden je na nemački, engleski, francuski, turski i hebrejski.
Kosta Murselas pripoveda o životu i ljudima posleratne Grčke stvarajući savremenu verziju Grka Zorbe. Pisac-pripovedač posmatra posle mnogo godina svoj život i shvata da smo «pogrešno živeli, na pogrešna vrata kucali, u pogrešnim krevetima spavali, pogrešne ljude voleli i pogrešne izbore napravili», dok njegov glavni junak Luis, potpuno oslobođen žudnje za materijalnim vrednostima, svojom životnom filozofijom, a i delima, potvrđuje da je sve moglo biti drugačije i da nas «velika greška» dovodi do poslednjeg i sudbinskog sagledavanja života. Svaka epizoda iz Luisovog života izuzetno je interesantna, kulminira i zatvara se, da bi se već u sledećem poglavlju ponovo nastavila, a ova knjiga od preko 500 strana čita se u jednom dahu, izaziva i nadražuje svojom estetikom, erotikom, nepredvidljivošću. Murselas pripoveda bogato i jednostavno, s velikom dozom humora i ironije, često cinično raspoložen prema životu i događajima koje opisuje.
U zbirci „Radosni pozdrav“, uprkos njenom nazivu, dominira prevashodno pogrebna tema koja se u većini pripovedaka provlači kao konstantan nagoveštaj, dok nam zbirka „Usamljeni čovek“ poručuje da samoća često može da nam pomogne da razumemo ono čega nikad nismo bili svesni, ali da ponekad može i da nam naudi, u zavisnosti od toga kako je usmerimo.
NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST 1934. GODINE!
Antoan de Sent Egziperi rođen je 1900. godine u Lionu, u plemićkoj porodici. Rano je pokazao interesovanje za književnost i talenat za slikanje; jedno vreme je studirao arhitekturu, pre nego što je odlučio da postane profesionalni pilot. Uprkos nežnom zdravlju, uspeo je da stekne diplomu prvo vojnog, a potom civilnog pilota i zaposli se 1926. u avionskoj kompaniji koja je održavala poštu na liniji Tuluz – Dakar. Doživljaje u Africi i Južnoj Americi opisao je u knjigama Pošta za jug (1929) i Noćni let (1931), za koji dobija prestižnu književnu nagradu „Femina“. Po izbijanju Drugog svetskog rata, 1939, Sent Egziperi je mobilisan i ističe se velikom hrabrošću, za šta je odlikovan Ratnim krstom, jer je nastavio, u svom izviđačkom avionu bez naoružanja, da snima neprijateljske linije iako je bio pogođen. Na samom početku rata objavljen je njegov roman Zemlja ljudi (1939), koji dobio Veliku nagradu za književnost Francuske akademije.
Posle sklapanja primirja između poražene Francuske i pobedničke Nemačke u junu 1940, on odlazi u Sjedinjene Države, gde će se svesrdno zalagati da Amerika uđe u rat na strani saveznika. Tu objavljuje romane Ratni pilot (1942) i Mali princ (1943), dok se Pismo taocu (1943) pojavljuje u Francuskoj.
Aprila 1943. priključuje se savezničkoj vojsci u Tunisu sa željom da učestvuje u borbama kao pilot-lovac. Međutim, njemu će, zbog slabog zdravlja, poveravati samo izviđačke misije. Sa jedne od tih misija, 31. jula 1944, kada je snimao neprijateljske brodove u Marsejskom zalivu, nije se vratio. Olupina njegovog aviona izvađena je iz mora gotovo šezdeset godina kasnije.