SODOMA I GOMORA

Bezumnik predstavlja veliki zaokret u Džubranovom književnom radu, ne samo zato što je prvo koje je napisano na engleskom jeziku, nego i zato što žestina karakteristična za njegove ranije spise, ustupa mesto kontemplaciji i duhovnom uzdizanju. Dok književna kritika u Americi pozdravlja „ove poeme i parabole koje poseduju vlastitu muziku, otmenost, naivni šarm i strukturalnu simetriju…“, Mej Zijada ih smatra mračnim i okrutnim. „Koje je dobro za čoveka da dobije pohvale celog sveta, a da ne dobije od Mej“, setno joj prigovara u pismu od 7. februara 1919.

„Pitate me kako sam postao bezumnik. Ovako se to zbilo: jednog dana, davno pre no što se rodiše mnogi bogovi, probudio sam se iz dubokog sna i video da su mi ukrali sve moje maske – sedam maski koje sam svojeručno napravio i nosio kroz sedam života – i potrčah bez maske ulica punim ljudi uz krike: „Lopovi, lopovi, prokleti lopovi“.
Muškarci i žene smejaše mi se, a neki pobegoše u kuće, strahujući od mene.
A kad stigoh do tržnice, neki mladić, koji je stajao na vrhu kuće, povika: „Evo ga bezumnik!“ Podigoh pogled da ga vidim i sunce mi poljubi ogoljeno lice, po prvi put. Po prvi put sunce poljubi moje ogoljeno lice i u mojoj duši se razgore plam ljubavi prema suncu i nisam želeo više svoje maske. I kao u zanosu povikah: „Blagosloveni, blagosloveni da su lopovi koji mi ukradoše maske!“
I tako sam postao bezumnik.“

Vaginov sažima problematiku velike ruske književnosti i preispituje je na razlicite nacine u poeziji i prozi u novim okolnostima, nastalim posle revolucije. Rusku revoluciju on doživljava kao veliki civilizacijski prelom i zabrinut je za sudbinu klasicnih kulturnih vrednosti. Njegovo delo predstavlja uspešan spoj modernistickog i tradicionalnog i, po nekim mišljenjima, jedinstveno je u istoriji svetske književnosti. Kao granicni pisac, Vaginov se bavi temom prelaznog i prelomnog doba koja ima i šire znacenje od vremenskog okvira ruske revolucije. Otkako je ponovo otkriveno šezdesetih godina dvadesetog veka, njegovo delo suštinski utice na rusku nezavisnu kulturu, a u najnovije vreme i na novu rusku književnost.

„Da bi Albertinina smrt mogla da prekine moje patnje, trebalo bi da ju je onaj udarac ubio ne samo u Tureni nego i u meni. A ona nikad u meni nije bila življa. Da bi ušlo u vas, neko biće mora da poprimi oblik, da se povinuje okviru vremena; pokazujući nam se samo u nizu trenutaka, ono nikada nije moglo da nam pokaže više no samo po jedno svoje lice, da nam pruži samo po jednu svoju fotografiju. To je bez sumnje velika slabost bića, što se sastoji samo od prostog zbira trenutaka; a i velika snaga takođe: ono pripada sećanju, a sećanju jednog trenutka nepoznato je sve što se dogodilo potom… Da bih je prežalio, nije trebalo da zaboravim samo jednu, nego bezbrojne Albertine. Početi iznova s nekom drugom, sa stotinu drugih…“

Veče kod Kler je psihološki ljubavni roman na pozadini građanskog rata u Rusiji, istovremeno i epski i lirski.

Istorija jednog putovanja u izvesnom pogledu je najbolji roman Gazdanova.“

Laslo Dineš

Let je suptilan psihološki roman sa mnoštvom međusobno povezanih likova, „kamerna drama“ posvećena proučavanju problematike ljubavi.

Noćni putevi je roman zasnovan na iskustvima koja je Gazdanov stekao radeći kao noćni taksista. Roman prikazuje parisko društveno dno i naličje života i, po svemu sudeći, po materijalu koji sadrži i uvidu u ljudsku prirodu predstavlja jedinstvenu knjigu u svetskoj književnosti.

Veče kod Kler je psihološki ljubavni roman na pozadini građanskog rata u Rusiji, istovremeno i epski i lirski. Ima autobiografsku osnovu u neostvarenoj mladalačkoj ljubavi prema Tatjani Paškovoj u Harkovu, koja je u romanu pretvorena u Francuskinju Kler. Obrnuta kompozicija (roman počinje od kraja) sastoji se od posebnih epizoda povezanih slučajnim asocijacijama. Iza naizgled jednostavne fabule krije se kompleksno delo.

Istorija jednog putovanja objavljena je 1938. godine.
„Ako bismo nasumice otvorili ovaj roman, morali bismo da priznamo da je Gazdanov najdarovitiji pisac koji se pojavio u emigraciji.“
G.Adamovič
Istorija jednog putovanja u izvesnom pogledu je najbolji roman Gazdanova.“
Laslo Dineš

Let je objavljen 1938. u časopisu, dok je konačna verzija romana objavljena tek 1992. u Holandiji. Ovo je suptilan psihološki roman sa mnoštvom međusobno povezanih likova, „kamerna drama“ posvećena proučavanju problematike ljubavi. U neočekivanom finalu većina junaka gine u avionskoj nesreći.

Noćni putevi je roman zasnovan na iskustvima koja je Gazdanov stekao radeći kao noćni taksista. Roman prikazuje parisko društveno dno i naličje života i, po svemu sudeći, po materijalu koji sadrži i uvidu u ljudsku prirodu predstavlja jedinstvenu knjigu u svetskoj književnosti. Građa romana je autobiografska u tolikoj meri da je Gazdanov želeo da zadrži prava imena junaka, i promenio ih je samo neznatno. To je teška i mračna knjiga, bez iluzija, ali i, uprkos svemu, lirska, poetska knjiga o životu uopšte, o Parizu, sa fascinantnim sl