Romani i priče
Svetska književnost
Sabrana dela
Rečnici
Poezija
Književnost za mlade
Istorija, memoari i biografije
Filozofija
Eseji
Džepna knjiga
Dodajte neki proizvod u korpu da biste nastavili kupovinu.
Žan Rasin (1639-1699), uz Molijera i Korneja jedan je od velike trojice francuskog klasičnog teatra, u žanru tragedije najveće je ime u istoriji francuskog pozorišta. Autor Andromahe, Britanika, Berenike, Mitridata, Ifigenije, Fedre, Atalije i drugih dela, vaspitan je u strogoj jansenističkoj sredini opatije Por-Rojal, u kojoj je proveo prve godine svog školovanja. Tu su mu učitelji bili jansenistički mislilac Nikol, helenista Lanslo i vrsni vaspitač kakav je bio Antoan Lemetr. Napustivši Por-Rojal, Rasin je studirao filosofiju na koledžu Arkur u Parizu. Tu se družio sa slobodoumnijim duhovima, među kojima je bio i poznati basnopisac Lafonten. Počeo je da piše za pozorište, čime je izazvao negodovanje svojih jansenističkih učitelja, pa je stupio s njima u oštru polemiku. Niz njegovih „profanih“ tragedija okončan je njegovim najčuvenijim remek-delom, Fedorom, čija je premijera, međutim, pretrpela neuspeh koji su izrežirali njegovi suparnici. Ogorčen, Rasin je prestao da piše za pozorište, kojemu se vratio tek posle više od deset godina, napisavši dve „biblijske“ tragedije, Esteru i Ataliju. U tim svojim poslednjim pozorišnim delima on se – po vlastitom uverenju – iskupio u očima svojih nekadašnjih učitelja, pokoravajući se strogim jansenističkim principima.
Čuvena drama po kojoj je rađena predstava Kralj Ibi sa Zorano Radmilovićem u glavnoj ulozi!
Pripovedač u „Rondu“, Tom, za koga kruži priča da je nezakonit sin uvaženog poljskog maršala Pisudskog, poriče da ima bilo kakve političke ambicije. Ali za vreme nemačke ratne okupacije Varšave, zatiče se u ulozi simboličkog naslednika poljskog predratnog nacionalizma, s nezamislivim odgovornostima i obavezama.
Njegovo navodno poreklo dobija na značaju prilikom pokušaja da zadobije naklonost poznate varšavske glumice; prevratništvo je kedino u njemu što privlači glumicu Tolu Mohoči. Da bi je zaštitio, Tom osniva imaginarnu političku organizaciju (nazvanu Rondo po Šopenovom komadu koji se izvodi na koncertu kome prisustvuje) i prima u čanstvo Tolu.Ova zamisao je u početku naivna, ali Rondo, ponesen sopstvenim sablasno-komičnim snagama, uskoro zadobija vodeću ulogu u poljskom podzemlju, sa sopstvenim ciljevima i sopstvenim politiučkim programom. Tom biva uvučen u sve zaplete istinskog pokreta otpora. Posledice će biti katastrofalne.
Pripovetke Antona Pavloviča Čehova (1860 – 1904) su još za njegova života prevođene na bugarski, engleski, nemački, poljski, srpskohrvatski, francuski i češki jezik. Njegove drame su sa slavnim Hudožestvenim teatrom takođe još od početka HH veka zakoračile preko granica Rusije. Osvajački pohod umetničkog dela ovog ruskog prozaiste i dramatičara na svet, gledan s distance od jednog veka posle Čehovljeve smrti, odista je zadivljujući.
