Prikazano 37–48 od 158 rezultata

  • 253.00 дин. 202.00 дин.

    Prevodilac: NEMA, Povez: BROŠ, Format: B6

    Dragan Velikić, rođen u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas i Reporter. U periodu od 1999 do 2002 godine boravio je u Budimpešti, Beču, Minhenu, Bremenu i Berlinu. Od juna 2005 do novembra 2009 godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik.

    Romani: Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda Borislav Pekić), Danteov trg (1997) Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – NIN-ova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada „Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine), Bonavia (2012)
    Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985), Beograd i druge priče (2009)
    Knjige eseja: YU-tlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010)
    Knjiga izabranih ntervjua: 39,5 (2010)

    Knjige Dragana Velikića prevedene su na petnaest evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama. Dobitnik je Srednjoevropske nagrade za 2008. godinu koju dodeljuje Institut za Podunavlje i Srednju Evropu iz Beča.

  • 704.00 дин. 563.00 дин.

    „Nikada nismo beskrajno daleko od onih koje mrzimo. Iz istog razloga bismo mogli da verujemo da nikada nećemo biti sasvim blizu onih koje volimo.“

    Prevodilac: Jelena Petanović, Pau Bori, Povez: TVRD, Format: A5

    Bivši pripadnik Irske republikanske armije prihvata posao meteorološkog tehničara na napuštenom ostrvu u zabačenom kutku Antarktika. Kada tamo stigne, shvata da je njegov prethodnik nestao, a da je jedini stanovnik ostrva čudovišni svetioničar Batis Kafo, sa kojim teško uspostavlja kontakt. Ipak, njihov odnos će se promeniti kada uvide da je saradnja jedini mogući izlaz jer ostrvo opsedaju užasavajuća, reptilima slična bića. Ali da bi se ovaj rat dobio, neophodno je da obojica proniknu u suštinu mržnje. Tada će shvatiti da se čudovišta zapravo kriju u njima samima.
    Roman Hladna koža, čija se atmosfera poredi sa Konradovim Srcem tame ili Goldingovim Gospodarom muva, napeta je priča o jednom od najvećih ljudskih strahova, strahu od nepoznatog. Pisana elegantnim stilom i jasnim jezikom, Hladna koža je jedan od onih romana koji se ne ispušta iz ruku sve do poslednje stranice.

  • 253.00 дин. 202.00 дин.

    Prevodilac: Jelena Petrović, Povez: mek, Format: B6

    Džordž Vašington Kaukaman, detektiv indijanskog porekla, lak na obaraču, po kazni biva premešten iz mirne ruralne Patagonije u Santjago. U glavnom gradu se oseća stešnjeno i nelagodno, a jedina bliska osoba mu je taksistkinja Anita. Na novoj dužnosti, u odseku za seksualne delikte, istražuje slučaj pretećih poziva upućenih glumcima koji rade na „vrućoj liniji“. Pozivi su praćeni jezivim snimcima koji su, kako izgleda, povezani sa zločinima Pinočeovog režima.

    O autoru

    Luis Sepulveda je rođen u Čileu 1949. Još u ranoj mladosti odlučuje da se upusti u najneobičnija i najuzbudljivija putovanja po svetu. Od Ognjene zemlje do Osla, od Barselone do Kita, od amazonskih prašuma do pustinja u Sahari , prošpartao je gotovo svim mogućim teritorijama naše planete. Takođe je platio visoku cenu svojih snova i utopija, kako u Pinočeovim zatvorima tako i na brodovima Greenpeace-a. Dobio je mnoga priznanja među kojima i nagradu Gabrijela Mistral za poeziju 1976. i Romulo Galjegos za roman 1978. godine. Njegov Starac koji je čitao ljubavne romane postao je jedna od najprevođenijih i najčitanijih knjiga napisanih na španskom jeziku. Svet na kraju sveta dobio je Prvu nagradi za kratki roman „Huan Cabas“ u Alikanteu i objavljen je na svim svetskim jezicima.

    Paideia je do sada objavila sledeća Sepulvedina dela: Ime torera, Patagonija ekspres, Starac koji je čitao ljubavne romane, Svet na kraju sveta, Dnevnik sentimentalnog ubice, Kajman, Priča o galebu i mačku koji ga je naučio da leti, Hot line i Senka onoga što smo bili.

  • 440.00 дин. 352.00 дин.

    Prevodilac: Vlada Stojiljković, Povez: BROS , Format: A5

    Čuvena drama po kojoj je rađena predstava Kralj Ibi sa Zorano Radmilovićem u glavnoj ulozi!

     

  • 990.00 дин. 792.00 дин.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: tvrd, Format: A5

    Slika (ali i fotografija), koju često srećemo u prozi Antonija Tabukija, u izvesnim slučajevima čini okosnicu nekih njegovih najpoznatijih knjiga: setimo se samo ključne uloge Velaskezovih Las Meninas u zbirci Igra ogledala, Bošovog Iskušenja Svetog Antonija u Crnom anđelu ili fresaka Beata Anđelika u knjizi Krilata bića Beata Anđelika. Ali slika za Tabukija predstavlja i neposrednu inspiraciju. U knjizi Ilustrovane priče sabrani su tekstovi nastali kao rezultat utiska koji je na pisca ostavila izvesna slika, ili fotografija, ili pak skulptura… Tabuki, čini se, daje prednost figurativnoj umetnosti, odnosno umetnicima koji „pripovedaju“, iako je, zapravo, izvestan broj briljantnih tekstova inspirisan apstraktnim ili konceptualnim slikarstvom.

    Iz pogovora Tee Rimini

    O autoru

    Antonio Tabuki je rođen u Pizi 1943. Godinama je predavao portugalsku književnost u Đenovi. Bio je direktor Italijanskog kulturnog centra u Lisabonu i profesor na Univerzitetu u Sieni. Priredio je i preveo na italijanski jezik kompletno delo portugalskog pesnika Fernanda Pesoe. Dela Antonija Tabukija prevedena su gotovo na sve svetske jezike. Tabuki je preminuo u Lisabonu 2012. godine.

    Paideia je do sada objavila: Izgubljena glava Damašena Monteira, Tri poslednja dana Fernanda Pesoe, Pereira tvrdi da…, Vreme brzo stari, Putovanja i druga putovanja i Rekvijem.

  • 1,375.00 дин. 1,100.00 дин.

    Prevodilac: NEMA, Povez: TVRD, Format: A5

    Indeks libreta, zamišljen kao zbir sadržaja operskih i baletskih dela, sa podacima o autorima i prvim izvođenjima, uobičajeni je priručnik koji treba da posluži muzikolozima, dramaturzima, teatrolozima, kao i poklonicima muzičkog pozorišta koji žele da pročitaju sadržaje dela koja im nisu poznata.

  • 253.00 дин. 202.00 дин.

    Prevodilac: Miloš Konstantinović, Povez: mek, Format: B6

    Knjiga obuhvata Rilkeovo neprevođeno pesništvo iz ranog i zrelog perioda u kojima se nalaze neke od njegovih najuspelijih antologijskih pesama.

     

    O autoru

    Rajner Marija Rilke jedan je od najznačajnijih, nejprevođenijih i najtumačenijih nemačkih pesnika 20. veka. Rilkeova poezija bila je dugo, samotno putovanje u tišini  iz koje je pokušavo da izmiri individualno, lično i  subkjektivno sa opšim, sveukupnim i kosmičkim, ponirući u samu srž objekata iza granice iskustvenog i čulnog. Briljantan versifikator, tragao je za oblikom i formom koji bi ovaplotili suštinsko i transcedentno i koji bi u jeziku ostvarili preobražaj končnog u nevidljivo i beskonačno.

  • 550.00 дин. 440.00 дин.

    Istorija jednog grada predstavlja satirični prikaz ruske istorije iz pera jednog od najvećih ruskih satiričara. Savremenici su ga poredili sa Sviftom i Gogoljem.

    Prevodilac: Andrej Lavrik, Povez: BROS , Format: A5

    Mihail Jevgrafovič Saltikov (1826-1889) objavljivao je pod pseudonimom Ščedrin. Jedan je od najvećih ruskih satiričara. Rođen je u staroj plemićkoj porodici, školovao se u Liceju u Carskom Selu, koji je završio i Puškin. Zbog druge objavljene povesti „Zamršen predmet“ proteran je 1848. u Vjatku, gde je osam godina radio u Upravi gubernije. Pošto se isticao  u poslu , bio je kasnije i vicegubernator u Rjazanju i Tveri.

    Sve vreme je pisao i objavljivao, a posle povlačenja iz službe potpuno se posvetio književnosti. BIo je dugogodišnji urednik u časopisima „Savremenik“ i „Domovinski zapisi“ i na taj način veoma uticao na razvoj ruske književnosti.

  • 990.00 дин. 792.00 дин.

    Intrigantna književna i metafizička zagonetka, ali i duboka, bolno humana priča o osnovnim pitanjima – šta znači biti roditelj i šta biva kad se uzvišeni principi sukobe sa prizemnim zahtevima svakodnevice. 

                                                                                                    Patrick Flannery, Washington Post

    Kao i uvek, Kuci hipnotički vešto izmiče svakoj kategorizaciji… Ova lucidna, mistična i iznenađujuće duhovita gatka dugo će vam opsedati maštu.

                                                                                                    Boyd Tonkin, Independent

    Čudnovati spoj sokratovskog dijaloga, biblijske egzegeze, socrealističke drame i roud-muvija koji ogoljava i same temelje književnosti. 

                                                                                                    Jason Farrago, New Republic

    Tajno otkrovenje o istini u romanu… Zabava najvišeg reda.

                                                                                                                                    Lothar Müller, Süddeutsche Zeitung

    Nakon plovidbe preko okeana, sredovečan čovek i petogodišnji dečak iskrcavaju se u nepoznatoj zemlji u kojoj se govori španski. Pošto su tokom putovanja zaboravili prošlost, u izbegličkom kampu uče novi jezik i dobijaju nova imena – Simon i David. Vlasti grada Novilje (Novilla, ili Ne-mesto) dodeljuju im stan i pomažu Simonu da se zaposli kao lučki radnik. Dok David uči da čita iz dečjeg izdanja Don Kihota, Simon kreće u potragu za njegovom izgubljenom majkom, uveren da će prepoznati po intuiciji.

    Jednostavna priča o izbeglištvu, bezdomnosti i porodičnoj ljubavi neosetno prerasta u književnu meditaciju o mogućnosti utopije u savremenom svetu. Sa dozom humora i melodrame, Kuci razlaže hrišćanski mit i prepliće ga sa drugim, jednako moćnim poetičkim jezicima: pitagorejskom mistikom brojeva, Platonovim idejama o državi, budističkim učenjima, narodnim bajkama, začecima modernog romana i legendom o Supermenu.

     

    O autoru

    Džon M. Kuci dobitnik je Nobelove nagrade za književnost, dvostruki laureat Bukerove nagrade, za romane „Život i vremena Majkla K“ i „Sramota“,  dobitnik Nagrade grada Jerusalima kao i brojnih drugih književnih priznanja. Diplomirao je matematiku i anglistiku u Kejptaunu, zatim radio kao programer u londonskom IBM-u, da bi 1968. doktorirao u Teksasu na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu (1968-1971), Univerzitetu u Kejptaunu (1972-2000), i kao gostujući profesor na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Od 2002. živi u Australiji.

     

    Paideia je objavila šetnaest Kucijevih dela: Život i vremene Majkla K, Sramota, Dečaštvo, Životi životinja, Fo, Elizabet Kostelo, Iščekujući varvare, Zemlje sumraka, Mladost, Majstor iz Petrograda, Gvozdeno doba, Spor čovek, Dnevnik loše godine, Letnje doba, U srcu zemlje i Isusovo detinjstvo.

  • 1,210.00 дин. 968.00 дин.

    „Ivan Jevtić je humanista zato što pre svega ima veliku veru u sebe, u svoju stvaralačku moć, i zato što se velikodušno obraća čoveku. On se u muzici izražava iskreno i na sebi svojstven način. Budući da njegova intuicija, osećanja, odluke i postupci slede u savršenom skladu, otvarajući se prema spoljašnjem svetu sa nekom vrstom poverenja, njegovo stvaralaštvo nailazi na prihvatanje. Muzičari usvajaju njegove partiture, njegova muzika je u opticaju. Radeći izvan tokova savremene muzike, zaobilazeći stručne ustanove, naročito u Francuskoj, zadržao je otvoren stav prema svetu, dugoročnu viziju svojih postupaka, istovremeno se oslanjajući na podlogu muzičkih ostvarenja koju je neprestano učvršćivao.
    Proistekli iz vrela inspiracije i oblikovani vrlo umešnim pisanjem, njegovi projekti se danas slobodno razvijaju i ostaju plodni. Da li bismo onda mogli da ga nazovemo vizionarom? Slika muzičkog stvaralaštva u Evropi krajem 20. veka je složena i predstavlja odraz jednog geopolitičkog konteksta: na zapadu, velika podrška se pruža muzičkim revolucijama koje sluša relativno uska elita. Na istoku, zvanična podrška je data muzici koja se obraća „narodu“ koristeći efikasne tehnike. Ivan Jevtić je prešao sa istoka na zapad, izvozeći u svet još uvek mladu i aktivnu srpsku muzičku tradiciju.
    Početkom 21. veka, u vreme globalizacije i otvaranja evropske teritorije, njegovo muzičko stvaralaštvo, koje delimično svedoči o istoriji Srbije, u isti mah je postalo međunarodno i prihvaćeno u ustanovama njegove domovine.“ – Iz knjige Ivan Jevtić – Kompozitor na putevima slobode, Silvi Nisefor

  • 275.00 дин. 220.00 дин.

    Prevodilac: , Povez: BROŠ, Format: A5

  • 1,650.00 дин. 1,320.00 дин.

    Prevodilac: Duško Paunković, Povez: tvrd, Format: A5

    Priče iz zbirke Iz života Hrišćana u Turskoj nastale su između 1865. i 1876. u Turskoj, gde je Konstantin Leontjev (1830–1890) proveo deset i po godina u dilomatskoj službi. Odmah po objavljivanju privukle su pažnju i čitalaca i kritičara. Štaviše, ako je Konstantin Leontjev, koji je čitavog života maštao o književnoj slavi, ikada osetio njen dah, to je bilo u vreme kada su se u periodičnim izdanjima pojavljivala njegova dela iz istočnjačkog ciklusa – PembaHrizoDete dušeAspazija LampridisOdisej Polihronijades i druga.

    „Njegove istočnjačke pripovesti su divne. Retko mi se dešavalo da nešto čitam s takvim zadovoljstvom“ – rekao je Lav Tolstoj o pričama Konstantina Leontjeva uvrštenim u zbirku Iz života Hrišćana u Turskoj.

    „Da se delo poput Odiseja Polihronijadesa pojavilo u Zapadnoj Evropi, o njemu bi se mnogo govorilo i pisalo, ono bi odmah doživelo nekoliko izdanja, bilo bi prevedeno na mnoge jezike, a njegov značaj i njegove vrednosti bili bi visoko ocenjeni“ – smatrao je Vsevolod Solovjov.

    Leontjev je bio opčinjen estetikom Istoka i bogatstvom različitosti koje je zatekao na njemu. I on sam i njegovi junaci žele da služe lepoti. A lepota je iznad pojedinačnih sudbina, iznad morala i iznad zakona.

    „Estetika je, kao kriterijum, primenjiva na sve – od minerala do čoveka. Prema tome, primenjiva je i na pojedina ljudska društva i na sociološke i istorijske zadatke“ – pisao je Leontjev.

    On je na Istoku našao lepotu o kojoj je maštao i koju je slavio u svojim delima. Našao je i strasti i snagu osećanja koje su u sredini iz koje je dolazio već uveliko bile potisnute u korist razuma, tehnološkog razvoja i prosperiteta. I našao je svoj književni izraz. Izraz oslobođen patetike, izveštačenosti i laži, osobina od kojih je, po njegovom mišljenju, patila celokupna ruska književnost.

    Današnji čitalac će biti iznenađen modernošću Leontjevljevog književnog postupka, ali i univerzalnošću ljudskog koda, koji je Leontjev izvrsno razumeo i umetnički razložio. Iako je u njima reč o prošlosti, ništa nas u ovim pričama neće navesti na pomisao da ono što je u njima opisano nema veze s nama, s našim vremenom i našim doživljajem sveta. Prikazani onako kako je to Leontjev želeo, junaci ovih priča nisu ništa manje savremeni od ljudi s kojima smo svakodnevno u kontaktu. Leontjev je uspeo da svoje delo učini vanvremenim i trajno aktuelnim. To je rezultat kojim se mogu pohvaliti tek malobrojni veliki pisci. Čitaocu prevoda na srpski Leontjevljev istočni ciklus može biti zanimljiv i zbog toga što je u njemu reč o našim neposrednim susedima, s kojima smo dugo delili svakodnevicu i iskustvo života pod turskom vlašću.