Prikazano 61–72 od 140 rezultata

  • 825.00 дин. 660.00 дин.

    Zanimljiva je sudbina Gogoljevih Mrtvih duša u srpskoj prevodnoj književnosti. Prvobitni Glišićev prevod (1872), rađen je zajedno sa Ljubomirom Miljkovićem. Početkom XX veka, Glišić se vraća prevođenju Mrtvih duša, ovoga puta samostalno, ali ga je smrt prekinula, te prevod završava Glišićeva sestra Stanka. Sticajem okolnosti, zbog smrti primarnog prevodioca, sve se ponovilo i u nastanku trećeg srpskog prevoda Mrtvih duša, koji je započeo čuveni slavista, komparatista i profesor univerziteta Radovan Lalić, a pošto ga je smrt sprečila u tome da završi prevod, to je učinila njegova žena Mira, 1987. godine.

    Prevodilac: Radovan i Mira Lalić, Povez: TVRD, Format: A5

    Po rečima prof. dr Miodraga Sibinovića povodom ponovnog objavljivanja ovog dela, ovaj prevod uzima u obzir sva ranija stručna i naučna saznanja o romanu Mrtve duše, tumačenja pojedinih mesta, karakteristika Gogoljevog individualnog stila, vrlina i nedostataka ranijih prevoda na srpski, što mu obezbeđuje prisniji kontakt sa današnjim čitaocem, a izvorniku ništa ne oduzima od njegove autentične vrednosti, pošto Gogolj u poetiku Mrtvih dušaarhaičnost jezičkog izraza ne koristi kao svoje izražajno sredstvo.

    Takođe, ponovno objavljivanje Mrtvih duša treba da podseti na novo čitanje klasika, na recepciju takvih dela kod modernog čitaoca. Jedni su ga čitali kao utemeljivača „fantastičnog realizma“, drugi kao „brata moderne dekadencije“, treći kao preteču Kafke, ili poetike apsurda, a najveći broj njih, poput Nabokova, smatra da su Mrtve duše u svom najdubljem sloju značenja zapravo posvećene univerzalnoj temi trivijalnosti u ljudskom životu.

    Mira Lalić u pogovoru Mrtvih duša podseća da je Gogolj planirao da napravi delo poput Danteove Božanstvene komedije, koje bi se sastojalo iz tri dela, i gde bi mrtve duše, dobijajući kosmičku dimenziju, metamorfozirale u žive duše. Delo pod nazivom Čičikovljeve dogodovštine ili Mrtve duše – Poema počeo je da piše 1835. godine, završio ga je šest godina kasnije. Godine 1848. počeo je da piše II tom, koji je spalio 1852. Ostali su samo fragmenti. Paideino izdanje sadrži prvi tom, i fragmente drugog.

  • 550.00 дин. 440.00 дин.

    Strpljivo prikupljajući pisma i izjave njihovih poznanika i saputnika, ugledni profesori Orson i Sehismundo, s lednog patagonskog juga, odnosno iz jednog malog mesta u Urugvaju, upustili su se u plodnu prepisku o braći Grim…

    Prevodilac: Jelena Petrović, Povez: TVRD, Format: A5

    Blizanci Kain i Avelj Grim, putujući muzičari, protutnjali su kroz Čile i Urugvaj dvadesetih godina prošlog veka, ostavivši tu i tamo poneki trag ili zabelešku o svom životu i delu, isključivo zahvaljujući svedočenju saputnika, saučesnika ili slučajnih očevidaca.

     

  • 825.00 дин. 660.00 дин.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: TVRD, Format: A5

    „Naši preci“, trilogija koju čine tri romana, odnosno, kako ih Kalvino naziva „filozofske bajke“: „Prepolovljeni vikont“, „Baron na drvetu“ i „Nepostojeći vitez“, pisana je između 1950. i 1960. godine.

    To su tri beskrajno šarmantne, ali stoga ništa manje ozbiljne i slojevite pripovesti kojima je zajedničko da se odvijaju na ivici realnosti, u nekom dalekom dobu i na izmišljenim mestima.

    Kako sam Kalvino kaže: „… želeo sam da to budu tri „otvorene“ priče, koje će započeti svoj pravi život u nepredvidljivoj igri pitanja i odgovora koje će pokrenuti u čitaocu. Želeo bih da budu shvaćene kao genealoško stablo predaka savremenog čoveka, u kojem svako lice krije poneke crte osoba koje nas okružuju, vaše, moje…“

  • 253.00 дин. 202.00 дин.

    Pozorišni komad Neće biti Trojanskog rata bavi se cinizmom političara i neskla­dom između stvarnih istorijskih događaja i istorije koju vođe serviraju narodu.

    Prevodilac: Ana Moralić, Povez: BROŠ, Format: B6

    Žan Žirodu (1882-1944) rođen je u Fran­cuskoj, gde se i školovao. Tokom 1905. živeo je u Minhenu, potom proputovao Srbiju, Austrougarsku i Italiju, a tokom 1907/08. boravio je u SAD kao stipendista Harvarda. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu i odlikovan je Legijom časti. Pisao je pozorišna dela, romane i novele. Najpozna­tiji mu je pozorišni komad Neće biti Trojanskog rata, koji se bavi cinizmom političara i neskla­dom između stvarnih istorijskih događaja i istorije koju vođe serviraju narodu.

  • 990.00 дин. 792.00 дин.

    Šesti roman remek-dela U traganju za minulim vremenom.

    Prevodilac: Živojin Živojnović, Povez: TVRD, Format: A5

    „Da bi Albertinina smrt mogla da prekine moje patnje, trebalo bi da ju je onaj udarac ubio ne samo u Tureni nego i u meni. A ona nikad u meni nije bila življa. Da bi ušlo u vas, neko biće mora da poprimi oblik, da se povinuje okviru vremena; pokazujući nam se samo u nizu trenutaka, ono nikada nije moglo da nam pokaže više no samo po jedno svoje lice, da nam pruži samo po jednu svoju fotografiju. To je bez sumnje velika slabost bića, što se sastoji samo od prostog zbira trenutaka; a i velika snaga takođe: ono pripada sećanju, a sećanju jednog trenutka nepoznato je sve što se dogodilo potom… Da bih je prežalio, nije trebalo da zaboravim samo jednu, nego bezbrojne Albertine. Početi iznova s nekom drugom, sa stotinu drugih…“

  • 704.00 дин. 563.00 дин.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: mek, Format: A5

    Postoji li zaista taj neprijatelj zvani globalizacija koji iz korena menja našu stvarnost? Šta podrazumevamo pod tim terminom? Da li globalizacija stvara ideje koje menjaju tok događaja ili stvara događaje koji menjaju naš način razmišljanja? Alesandro Bariko od početka zauzima precizan stav: ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo. Zbog toga autor, preko niza intrigantnih pitanja i brojnih primera, istražuje percepciju ovog fenomena koji smo uobičajili da nazivamo globalizacijom.

    O autoru

    Alesandro Bariko je rođen 1958. godine u Torinu. Po obrazovanju je filozof i pijanista. Radio je kao muzički kritičar u „Republici“, a potom kao urednik kulturne rubrike u „Štampi“. Živi u Torinu gde vodi školu kreativnog pisanja po imenu Holden.

    Paideia je objavila sva najvažnijaBarikova dela: Okean more, Svila, Pijanista, City , Bez krvi, Homer, Ilijada, Emaus, Mr Gvin, Tri puta u zoru, Zamkovi gneva, Ova priča, filmski scenario Španska partija, eseje Next , Varvari i knjigu o muzici Hegelova duša i krave iz Viskonsina.

  • 1,980.00 дин. 1,584.00 дин.

    Prevodilac: Slobodan Blagojević, Povez: TVRD, Format: A5

    Aristotel je u De An. postigao dvostruki cilj: 1) duša je nužno povezana za pojmove spoznaje i kretanja, i 2) u tome se manje-više slažu sve prethodeće „teorije“ o duši. Može se postaviti pitanje da li Aristotel ispred sebe uopšte ima izgrađene teorije o duši – jer, to pouzdano nema – ili on sam konstruiše kontekst vlastite diskusije koji bi formirao i da ovih „teorija“ nema; jer, mimo Platona koji i daje tematski ram Aristotelove rasprave o duši i koji je jedini njegov pravi „sagovornik“, imamo samo rudimentarne, višeznačne i sporadične izjave koje mogu biti metafizički relevantne, kao kod Herakleita, Demokrita ili kod Empedokla, ili su refleksi i preformulacije prastarih narodnih verovanja. No, Aristotel blagonaklono tvrdi da je veza duše, spoznaje i kretanja uočena u ovim teorijama ukoliko se one posmatraju u celini, ali da nijedna od tih veza nije zahvaćena na autentični način veran samoj stvari o kojoj je reč. Drugim rečima: nije se došlo do osnovnog pitanja o bivstvu duše, ali onda ni do prave teorije kognitivnih funkcija duše (opažanje, mnjenje, znanje, Um; a onda i njima podređenih „funkcija“: žudnja, htenje, težnja), ali ni do uviđanja težine metafizičkog problema veze duše i kretanja.

  • 814.00 дин. 651.00 дин.

    Prevodilac: Igor Javor, Povez: tvrd, Format: A5

    OSKAR VAJLD (1854-1900), irski pesnik, prozni i dramski pisac. Zahva­ljujući nesvakidašnjoj simbiozi stvaralaštva, koje sve do danas neizostavno stoji među samim vrhovima svetske književnosti, i ekstravagantnog stila života, tokom koga mladi autor nikada nije prestao da otelovljuje ideje esteticizma, čiji je bio vatreni propovednik, Vajld je ostao zapamćen kao jedna od najuticajnijih literarnih figura XIX stoleća.

    U izboru koji je pred čitaocem, prvi put u prevodu na srpski jezik, dono­simo četiri rana piščeva ogleda o istoriji i umetnosti u kojima se jasno uočava postepeni razvoj svršenog oksfordskog studenta u mladoga pes­nika i predavača, razvoj utemeljen u kreativnom i povrh svega kriti­čki osvešćenom odnosu kako prema neiscrpnim izvorima antičkog na­sle­đa i italijanske renesanse, tako i prema naučnim i umetničkim za­bludama i dostignućima njegovog sopstvenog doba. Susret erudicije sa neobuzdanom invencijom koja ne nipodaštava tradiciju, već sa njom ulazi u živ i plodotvoran dijalog, nasuprot vatrenoj kritici društvenih realnosti sadržanoj u Vajldovoj majstorskoj ironiji postaće obeležje njegovog celokupnog estetičkog programa, koji će svoj konačan oblik dobiti u zbirci eseja Namere (1891, prevedenih u knjizi Propast laganja, Paideia, 2000), a za čiji bi se proglas mogao uzeti završetak Vajldovog predavanja „Engleska renesansa umetnosti“: „Svako od nas traći svoje dane tragajući za tajnom života. Tajna života je u umetnosti.“

  • 605.00 дин. 484.00 дин.

    Vera u Isusa Hristosa kao čoveka i Bogočoveka, po Vajningeru je centralna tema ljudskog života.

    „Čovek iznutra ni od čega ne može da propadne kao od nedostatka vere.“

    I mnogi drugi fragmenti ovog dela / o bolesti, o praroditeljskom grehu, o zločinu, o mržnji i ljubavi, o metafizici vremena i prostora / svedoče o nesumnjivoj genijalnosti Ota Vajningera.

     

    Prevodilac: Branimir Živojinović, Povez: TVRD, Format: A5

    Dok je njegova prva knjiga Pol i karakter doživela do 1923. dvadeset i šest izdanja, njegova druga, posthumno objavljena, knjiga O krajnjim životnim svrhama, u mnogo čemu dublja i originalnija, doživela je do 1918. svega četiri izdanja.

    Razlozi njegovog samoubistva u 23. godini života ostaju prekriveni velom tajne. Zašto je tako tragično završio život ovaj neobični čovek, duboko prožet verom u Hrista kao Bogočoveka, kome su uzori u filozofiji bili Platon i Knat, Plotin i Avgustin, a u muzici Bah, Betoven, Vagner, Mocart? Ako nije dovoljno tumačenje nekih psihijatara da je reč o duševnoj bolesti od koje je patio, još manje je prihvatljivo objašnjenje koje je sam dao:

    Pristojan čovek ide u smrt kada oseti da je konalno zao; prostak mora da bude prisiljen na smrt sudskim postupkom.

  • 275.00 дин. 220.00 дин.

    Prevodilac: Mira Vuković, Povez: BROŠ, Format: A5

  • 1,650.00 дин. 1,320.00 дин.

    Prevodilac: Slobodan Blagojević, Povez: TVRD, Format: A5

  • 1,650.00 дин. 1,320.00 дин.