Prikazano 61–72 od 158 rezultata

  • 814.00 дин. 651.00 дин.

    Prevodilac: Gorica Todosić , Povez: tvrd, Format: A5

    Dve priče.

    O mladim ljudima našeg vremena. Sitim ali i gladnim, učtivim ali i besnim. Koji radije preuzimaju rizik da pogreše u životu nego da ga uopšte i ne žive.

    Matilda ima  24 godine. Napustila je studije zbog beznačajnog posla, i živi sa još dve  devojke u iznajmljenom stanu u Parizu. Kaže da je srećna, ali se toga priseća tek uz piće. Jednoga dana zaboravlja u nekom kafeu torbu sa velikom sumom novca. Jedan čovek joj je vraća tek iduće nedelje. Nekoliko meseci kasnije, upravo zbog tog čoveka ona odluči da promeni svoj život.

    Jan ima 26 godina. Diplomirao je, ali ne može da nađe posao. Iščekujući bolje dane, radi kao prodavac. Ne kaže da je nesrećan, ali često dok se šeta pored Sene zamišlja kako uskače u vodu i davi se. Jedne večeri, kada je bio potpuno sam, učinio je malu uslugu svom susedu.  Da bi mu zahvalio, sused ga poziva na večeru. Par sati kasnije, upravo zbog tog čoveka, on odluči da promeni svoj život.

    „Umuknite. Ismevajte me, rugajte se i ocrnjujte koliko vam je volja, ali ne vucite me za uši. Ne delite mi lekcije. Znate koliko to mrzim. Ako nastavite tim tonom, izgubićete me sasvim. A onda…  A onda, šta zapravo hoćete da vam kažem?

    Sve, lepa moja.

    Sve.

    Stisni petlju i baci sve karte na sto.“

                                                                            „Lepši život“

    „Vrtela sam se ukrug. Čekala sam. Nekoga, nešto, olakšanje, razočarenje.

    Priču.“

                                                                            „Lepši život“

     

    Ana Gavalda je rođena 1970, i živi u Melenu, u blizini Pariza. Jedan je od najtiražnijih francuskih pisaca, a njena dela su prevedena na 38 svetskih jezika. Sposobnost Ane Gavalde da shvati duh vremena, empatija koju oseća za svoje  junake, bogatstvo detalja u opisivanju svakidašnjeg života i majstorska upotreba žargona mlade generacije doneli su joj trajnu popularnost. Njena dela se odlično prodaju još dugo posle objavljivanja i nalaze se na vrhu lista bestselera u svim kategorijama. Gavaldin odnos prema uspehu je takođe veoma poseban: ostala je verna svom prvom izdavaču Domeniku Gotjeu, vlasniku izdavačke kuće „Diletant“. Obožava američku književnost, tako da i junacima svojih dela često daje američka imena.

    Sva dela koja je dosad objavila bila su na vrhu lista bestselera, a mi ih možemo čitati na srpskom jeziku u Paidejinom izdanju: zbirku pripovedaka Želeo bih da me neko negde čeka (za koju je 2000. dobila nagradu „RTL-Lire“), kao i romane: Trideset pet kila nade (2002), Voleo sam je (2002), Zajedno, to je sve (2004), Utešna partija (2008),  Poslednji nestašluk (2009), Bili (2013) i  Lepši život (2014).

  • 990.00 дин. 792.00 дин.

    Prevodilac: Jelena Stakić, Povez: tvrd, Format: A5

    Ljudska ljaga skalpelom Rotove mašte pravi duboki rez u stereotipe savremene Amerike, baveći se analizom međurasnih suprotnosti. Tragično prekinuta ljubav jednog starca mogućnost je da „američki san“ sagledamo u ogledalu jedne izvitoperene etike.

    Po ovom romanu snimljen je istoimeni film u režiji Roberta Bentona 2003. godine. Glavne uloge su tumačili Entoni Hopkins, Nikol Kidman i Gari Siniz.

     

    O autoru

    Filip Rot Dobitnik Pulicerove nagrade za roman Američka pastorala, Nacionalne medalje za umetnost, Zlatne medalju za fikciju, najznačajnijeg priznanja Američke akademije za umetnost i književnost. Dvostruki je dobitnik Nacionalne književne nagrade  i Nacionalne nagrade kruga književnih kritičara. Tri puta je bio laureat nagrade PEN/Fokner. Njegov roman Zavera protiv Amerike je 2005. dobio Nagradu Američkog udruženja istoričara. Rot je takođe laureat dva najprestižnija PEN-ova priznanja: PEN/Nabokov 2006. za „opus neprolazne originalnosti i izuzetne umetničke veštine“, i  PEN/Sol Belou nagradu 2007. za najviši domet u američkoj fikciji, koja se dodeljuje piscu koji se „svojim umetničkim delovanjem tokom čitavog trajanja karijere svrstava u najviši domet američke književnosti“.

  • 253.00 дин. 202.00 дин.

    Prevodilac: Raša Sekulović, Povez: mek-dzepno izdanje

    Lutalica je poslednje Džubranovo delo, dovršeno, zajedno sa crtežima kojima je ilustrovano, neposredno pre njegove smrti 10. aprila 1931. U ovim predivnim parabolama iskristalisala se osnovna poruka njegovog života – poruka ljubavi koja je donela utehu i nadahnuće milionima čitalaca.

    «Idemo u susret sutonu, možda da bismo se probudili u zoru jednog novog sveta. Ipak, ostaće ljubav i njeni tragovi neće biti izbrisani.»    Halil Džubran

  • 2,530.00 дин. 2,024.00 дин.

    Prevodilac: Slobodan Blagojević, Povez: TVRD, Format: A5

  • 814.00 дин. 651.00 дин.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: mek, Format: A5

    Džasper Gvin je pisac koji živi u Londonu i naizgled uživa u životu. Najednom oseća potrebu da prekine dosadašnji tok svog književnog rada. Mada, ne može se reći da pati od klasične kreativne krize – naime, on zapravo želi da promeni perspektivu, da dopre do srži stvaralačke magije. U tome mu pomaže devojka koja sa strastvenom odanošću prikuplja sve elemente onoga što će malo-pomalo postati misterija Mr. Gvina. Na njemu je da promeša karte, a njen je zadatak da ih vrati u prvobitni redosled kako bi došla do iznenađujućeg ali očiglednog rešenja.

    O autoru

    Alesandro Bariko je rođen 1958. godine u Torinu. Po obrazovanju je filozof i pijanista. Radio je kao muzički kritičar u „Republici“, a potom kao urednik kulturne rubrike u „Štampi“. Živi u Torinu gde vodi školu kreativnog pisanja po imenu Holden.

    Paideia je objavila sva najvažnijaBarikova dela: Okean more, Svila, Pijanista, City , Bez krvi, Homer, Ilijada, Emaus, Mr Gvin, Tri puta u zoru, Zamkovi gneva, Ova priča, filmski scenario Španska partija, eseje Next , Varvari i knjigu o muzici Hegelova duša i krave iz Viskonsina.

  • 825.00 дин. 660.00 дин.

    Zanimljiva je sudbina Gogoljevih Mrtvih duša u srpskoj prevodnoj književnosti. Prvobitni Glišićev prevod (1872), rađen je zajedno sa Ljubomirom Miljkovićem. Početkom XX veka, Glišić se vraća prevođenju Mrtvih duša, ovoga puta samostalno, ali ga je smrt prekinula, te prevod završava Glišićeva sestra Stanka. Sticajem okolnosti, zbog smrti primarnog prevodioca, sve se ponovilo i u nastanku trećeg srpskog prevoda Mrtvih duša, koji je započeo čuveni slavista, komparatista i profesor univerziteta Radovan Lalić, a pošto ga je smrt sprečila u tome da završi prevod, to je učinila njegova žena Mira, 1987. godine.

    Prevodilac: Radovan i Mira Lalić, Povez: TVRD, Format: A5

    Po rečima prof. dr Miodraga Sibinovića povodom ponovnog objavljivanja ovog dela, ovaj prevod uzima u obzir sva ranija stručna i naučna saznanja o romanu Mrtve duše, tumačenja pojedinih mesta, karakteristika Gogoljevog individualnog stila, vrlina i nedostataka ranijih prevoda na srpski, što mu obezbeđuje prisniji kontakt sa današnjim čitaocem, a izvorniku ništa ne oduzima od njegove autentične vrednosti, pošto Gogolj u poetiku Mrtvih dušaarhaičnost jezičkog izraza ne koristi kao svoje izražajno sredstvo.

    Takođe, ponovno objavljivanje Mrtvih duša treba da podseti na novo čitanje klasika, na recepciju takvih dela kod modernog čitaoca. Jedni su ga čitali kao utemeljivača „fantastičnog realizma“, drugi kao „brata moderne dekadencije“, treći kao preteču Kafke, ili poetike apsurda, a najveći broj njih, poput Nabokova, smatra da su Mrtve duše u svom najdubljem sloju značenja zapravo posvećene univerzalnoj temi trivijalnosti u ljudskom životu.

    Mira Lalić u pogovoru Mrtvih duša podseća da je Gogolj planirao da napravi delo poput Danteove Božanstvene komedije, koje bi se sastojalo iz tri dela, i gde bi mrtve duše, dobijajući kosmičku dimenziju, metamorfozirale u žive duše. Delo pod nazivom Čičikovljeve dogodovštine ili Mrtve duše – Poema počeo je da piše 1835. godine, završio ga je šest godina kasnije. Godine 1848. počeo je da piše II tom, koji je spalio 1852. Ostali su samo fragmenti. Paideino izdanje sadrži prvi tom, i fragmente drugog.

  • 550.00 дин. 440.00 дин.

    Strpljivo prikupljajući pisma i izjave njihovih poznanika i saputnika, ugledni profesori Orson i Sehismundo, s lednog patagonskog juga, odnosno iz jednog malog mesta u Urugvaju, upustili su se u plodnu prepisku o braći Grim…

    Prevodilac: Jelena Petrović, Povez: TVRD, Format: A5

    Blizanci Kain i Avelj Grim, putujući muzičari, protutnjali su kroz Čile i Urugvaj dvadesetih godina prošlog veka, ostavivši tu i tamo poneki trag ili zabelešku o svom životu i delu, isključivo zahvaljujući svedočenju saputnika, saučesnika ili slučajnih očevidaca.

     

  • 253.00 дин. 202.00 дин.
    Pred nama su sabrani novinski članci pronađeni 1979. godine u Narodnoj biblioteci u Buenos Ajresu. Vodič mi je bio Alehandro Rusovič, tražila sam ljude koji su bili svedoci vremena kada je grupa Gombrovičevih prijatelja zajednički prevodila na španski jezik delo Ferdidurke, 1946–1947. godine. I baš tada smo nabasali na nekadašnjeg posetioca Kafea Reks – Rikarda Vilelu, argentinskog biznismena koji je za vreme rata s Gombrovičem igrao šah. On nije učestvovao u prevođenju, ali se zato sećao da je ispravljao tekstove na španskom, koje je Gombrovič pisao za razne listove, pored ostalog za Viva cien aсos, namenjenog snobovskom građanstvu koje traži recept za smisleniji život. Rikardo Vilela je naročito dobro pamtio seriju članaka objavljenih pod pseudonimom Horhe Alehandro, koje je Gombrovič želeo da naknadno objedini i objavi kao zasebnu knjižicu pod naslovom Nuestro drama erуtico; računao je na komercijalni uspeh koji bi mu u narednih nekoliko meseci pomogao u rešavanju novčanih problema. Ta knjiga nije ugledala svetlost dana. Gombrovič bi bio začuđen kad bi mogao da vidi da je njegov projekat realizovan nakon više od pedeset godina, i to u njegovoj rodnoj zemlji i pod svojim pravim imenom. Čitaoci bi tako i trebalo da tretiraju ove tekstove – kao dokument piščeve egzistencijalne borbe u izgnanstvu.
    Rita Gombrovič
  • 825.00 дин. 660.00 дин.

    Prevodilac: Ana Srbinović, Povez: TVRD, Format: A5

    „Naši preci“, trilogija koju čine tri romana, odnosno, kako ih Kalvino naziva „filozofske bajke“: „Prepolovljeni vikont“, „Baron na drvetu“ i „Nepostojeći vitez“, pisana je između 1950. i 1960. godine.

    To su tri beskrajno šarmantne, ali stoga ništa manje ozbiljne i slojevite pripovesti kojima je zajedničko da se odvijaju na ivici realnosti, u nekom dalekom dobu i na izmišljenim mestima.

    Kako sam Kalvino kaže: „… želeo sam da to budu tri „otvorene“ priče, koje će započeti svoj pravi život u nepredvidljivoj igri pitanja i odgovora koje će pokrenuti u čitaocu. Želeo bih da budu shvaćene kao genealoško stablo predaka savremenog čoveka, u kojem svako lice krije poneke crte osoba koje nas okružuju, vaše, moje…“

  • 253.00 дин. 202.00 дин.

    Pozorišni komad Neće biti Trojanskog rata bavi se cinizmom političara i neskla­dom između stvarnih istorijskih događaja i istorije koju vođe serviraju narodu.

    Prevodilac: Ana Moralić, Povez: BROŠ, Format: B6

    Žan Žirodu (1882-1944) rođen je u Fran­cuskoj, gde se i školovao. Tokom 1905. živeo je u Minhenu, potom proputovao Srbiju, Austrougarsku i Italiju, a tokom 1907/08. boravio je u SAD kao stipendista Harvarda. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu i odlikovan je Legijom časti. Pisao je pozorišna dela, romane i novele. Najpozna­tiji mu je pozorišni komad Neće biti Trojanskog rata, koji se bavi cinizmom političara i neskla­dom između stvarnih istorijskih događaja i istorije koju vođe serviraju narodu.

  • 814.00 дин. 651.00 дин.

    Nemeza je najnoviji roman Filipa Rota, objavljen 2010. godine.

    Genijalni Filip Rot se vraća, bolji nego ikada, sa ovom dirljivom pričom…

    Zbog elokventnosti Rotovog pripovedanja Nemeza je jedno od njegovih najpotresnijih dela.

    Daily Mail

    Povratak Mana i Kamija. Izvanredno.

    Sunday Times

    Kentor je jedna od Rotovih najboljih kreacija, a atmosfera užasa je maestralno prikazana.

    Sunday Telegraph

  • 990.00 дин. 792.00 дин.

    Šesti roman remek-dela U traganju za minulim vremenom.

    Prevodilac: Živojin Živojnović, Povez: TVRD, Format: A5

    „Da bi Albertinina smrt mogla da prekine moje patnje, trebalo bi da ju je onaj udarac ubio ne samo u Tureni nego i u meni. A ona nikad u meni nije bila življa. Da bi ušlo u vas, neko biće mora da poprimi oblik, da se povinuje okviru vremena; pokazujući nam se samo u nizu trenutaka, ono nikada nije moglo da nam pokaže više no samo po jedno svoje lice, da nam pruži samo po jednu svoju fotografiju. To je bez sumnje velika slabost bića, što se sastoji samo od prostog zbira trenutaka; a i velika snaga takođe: ono pripada sećanju, a sećanju jednog trenutka nepoznato je sve što se dogodilo potom… Da bih je prežalio, nije trebalo da zaboravim samo jednu, nego bezbrojne Albertine. Početi iznova s nekom drugom, sa stotinu drugih…“