Nedavno dodata stavka
Literarni opus Bruna Šulca uobličen je uglavnom kroz dve zbirke priča: Prodavnice cimetove boje i Sanatorijum pod klepsidrom. Preostala dela su većinom pisma, eseji i nekoliko priča van ovih zbirki. U mračnom vrtlogu Drugog svetskog rata nestali su još jedna njegova knjiga priča i nedovršeni roman Mesija. Iako je u početku Bruno Šulc okrenut crtanju, studirajući arhitekturu i radeći kasnije kao nastavnik likovnog, on iskazuje svu raskoš imaginacije tek u književnoj verziji stvaralaštva.
Ovaj poljski pisac jevrejskog porekla, rođen je 1892. godine, u Drohobiču, u tadašnjoj Austrougarskoj carevini, za koji će ostati vezan do samog kraja.
Prikaži sve 2 rezultate
-
Prevodilac: Snežana Đukanović, Povez: tvrd, Format: A5
Književni opus Bruna Šulca je prilično mali po obimu – on sadrži samo dve zbirke priča: „Cimetaste prodavnice“ i „Sanatorijum u senci peščanika“, kao i nekoliko pripovedaka koje pisac nije uvrstio ni u jednu od njih. U ciklusima priča „Cimetaste prodavnice“ i „Sanatorijum u senci peščanika“ pisac nam na sasvim poseban način opisuje život Jevreja u malom provincijskom gradu, i to je zapravo njegova autobiografija pisana bogatim i jedinstvenim jezikom, obeleženim brojnim neobičnim metaforama. On koristi višestruke složene rečenice, pune retko korišćenih, staromodnih ili davno zaboravljenih reči istovremeno sa modernim naučnim izrazima. Ova tehnika je privukla pažnju i bila predmet brojnih diskusija već kod prvih Šulcovih kritičara, koji su njegovo delo proglasili otelotvorenjem lepote i poezije.
-
Prevodilac: Milica Markić, Povez: tvrd, Format: A5
BRUNO ŠULC (1892–1942), smatra se jednim od najvećih poljskih pisaca međuratnog perioda i jednom od ključnih figura Srednje Evrope. Slikar, grafičar, književni kritičar, skromni nastavnik crtanja u državnoj gimnaziji, čitav svoj život i stvaralaštvo vezao je za rodni gradić Drohobič, gde je i tragično izgubio život u jevrejskom getu. Tragao je za sopstvenom formom, kao i drugi predstavnici ekspresionističkog modernizma, poput Kafke, Rilkea i Muzila. Za sobom je ostavio tek dve pripovedne zbirke, ali i nenadmašni stvaralački pečat dva fundamentalna mehanizma: mit – kao temelj oblikovanja sveta, i povratak u detinjstvo – kao regresiju u prvobitnu celovitost, u prvotni smisao reči. Takav svet neprestano podleže metamorfozama.
Sanatorijum u senci peščanika, druga zbirka pripovedaka, objavljena je 1937. i čini je trinaest pripovednih celina napisanih poetskom prozom naznačenom elementima groteske i autoironije. Priče čine lavirint sistema vrednosti neuhvatljivog, pokretnog, treperavog sveta u kojem se nikad ne zna koji će poredak odneti preimućstvo, dok s druge strane postoji i element stabilnosti, jer to uvek ostaje sistem u kojem duh i red prethode i pobeđuju materiju i haos. Priče iz Sanatorijuma izranjaju iz kupusara preobraženih u Knjigu sjaja koja razbija dogmu i jednoznačnost sveta. Na tragu koncepcija jevrejskog misticizma, identitet sveta interpretiran je kao umetničko delo, a takva interpretacija podrazumeva da svest uranja u izdiferenciranu materiju, koja će je učiti drugačijem vidu postojanja – decentralizovanom i depotencijalizovanom.
Ako je peščanik dvodelna posuda za merenje vremena, koje u naslovnom Sanatorijumu prkosi smrti, ako ponestajanje knjiga proporcionalno odmerava uzrastanje Prvotne knjige, tog Autentika, moglo bi se isto tako reći i da istraživački rad i stvaralaštvo na temu Šulca i njegovog dela ne samo što ne prestaje da jenjava, nego se i nesmanjenom brzinom povećava.
