Prozaista, pesnik, esejista, odnedavno i dramski pisac,DMITRIJ DANILOV (1969) spada među najzanimljivijepojave u savremenoj ruskoj književnosti. Sve njegove prozne knjige su ulazile u najuži izbor za glavne ruskeknjiževne nagrade, a za pesničku zbirku „Prekidač“je 2015. godine dobio nagradu „Anthologia“, koju časopis „Novi mir“ dodeljuje za najveće domete u savremenoj ruskoj poeziji. Za samo nekoliko godina objavio je više zapaženih knjiga u različitim žanro vima, što je svakako jedan od najupečatljivijih nastupa u novijoj ruskoj književnosti.
Danilov je savremen autor u svakom smislu, pa i tehnološkom. Često piše na mobilnom telefonu – ne samo beleške već i čitave pesme, priče, ili pak delove romana. Za njegovu prozu karakteristični
su eksperiment i konceptualan pristup sa elementom performansa, što je zbližava s različitim vidovima modernog izražavanja u drugim umetnostima.
Književnost Dmitrija Danilova je u pravom smislu gradska književnost.
Kao i urbana sredina u kojoj obitava, i autor je dinamičan; stalno je u pokretu, na putu, i slika koju nam predstavlja – neprestano se menja.
Prikaži jedan rezultat
-
Danilov piše slobodnim stihom, koji nije karakterističan za rusku pesničku tradiciju, ali sve je češći u savremenoj ruskoj poeziji. Njegove pesme pokazuju da je slobodni stih u ruskoj poeziji dostigao zrelost, jer sada deluje prirodno i sigurno.
On nalazi poeziju u običnim stvarima, prema kojima gaji jaka osećanja.
Svestan je njihove prolaznosti, i upravo zato insistira na lepoti i značenju onoga što ga okružuje.
Danilovljeva poezija (kao i proza, uostalom) donosi mnogo toga novog i u formalnom, i u sadržinskom smislu, sa čime se dosad nismo sretali u ruskoj (i ne samo ruskoj) književnosti. Međutim, ono što Danilov fiksira u svojoj poeziji karakteristično je upravo za sadašnji trenutak – način života, raspoloženja, navijanje za fudbalski klub, vožnja autobusom ili metroom, prizori iz predgrađa…
Pred nama je poezija našeg vremena.