Vitold Gombrovič (1904–1969), poljski prozni i dramski pisac, živeo je u Poljskoj, Argentini i Francuskoj. Poznat je po romanima Ferdirurke (1937), Trans-Atlantik (1953), Pornografija (1960), Kosmos (1965), kao i po Dnevnicima, koje je pisao i objavljivao od 1953. do kraja života. Kritički osvrti na savremenu misao i umetnost novog vremena učinili su ga autorom svetskog glasa, i imali veliki uticaj na poljsku i francusku književnost, pogotovo na pisce egzistencijalizma i strukturalizma. Za njegova dela karakteristične su zanimljive fabule, groteskni likovi, crni humor i sasvim nov i neobičan jezik.

Prikaži sve 3 rezultate

  • 253.00 RSD 202.00 RSD
    Pred nama su sabrani novinski članci pronađeni 1979. godine u Narodnoj biblioteci u Buenos Ajresu. Vodič mi je bio Alehandro Rusovič, tražila sam ljude koji su bili svedoci vremena kada je grupa Gombrovičevih prijatelja zajednički prevodila na španski jezik delo Ferdidurke, 1946–1947. godine. I baš tada smo nabasali na nekadašnjeg posetioca Kafea Reks – Rikarda Vilelu, argentinskog biznismena koji je za vreme rata s Gombrovičem igrao šah. On nije učestvovao u prevođenju, ali se zato sećao da je ispravljao tekstove na španskom, koje je Gombrovič pisao za razne listove, pored ostalog za Viva cien aсos, namenjenog snobovskom građanstvu koje traži recept za smisleniji život. Rikardo Vilela je naročito dobro pamtio seriju članaka objavljenih pod pseudonimom Horhe Alehandro, koje je Gombrovič želeo da naknadno objedini i objavi kao zasebnu knjižicu pod naslovom Nuestro drama erуtico; računao je na komercijalni uspeh koji bi mu u narednih nekoliko meseci pomogao u rešavanju novčanih problema. Ta knjiga nije ugledala svetlost dana. Gombrovič bi bio začuđen kad bi mogao da vidi da je njegov projekat realizovan nakon više od pedeset godina, i to u njegovoj rodnoj zemlji i pod svojim pravim imenom. Čitaoci bi tako i trebalo da tretiraju ove tekstove – kao dokument piščeve egzistencijalne borbe u izgnanstvu.
    Rita Gombrovič
  • 605.00 RSD 484.00 RSD

    Roman Pornografija prikazuje Poljsku u vreme nacističke okupacije, jake erotske teme, devijantne scene, neočekivane obrte, i govori o pokvarenosti čoveka u samoj srži, koja iznenađuje i samog pojedinca.

    Prevodilac: Milica Markić, Povez: TVRD, Format: A5

    Junak tog romana, Friderik, jeste Kristifor Kolumbo koji kreće da otkriva nepoznata kopna. Šta traži? Upravo novu lepotu i novu poeziju skrivenu između odraslog čoveka i dečaka. To je pesnik velike, granične svesti, takvog sam želeo da imam u romanu. Neki kritičari videli su u njemu sotonu, ni manje ni više, a drugi opet – uglavnom Anglosaksonci – zadovoljili su se trivijalnijom etiketom, voajer. Moj Friderik nije ni sotona ni voajer, međutim, ima u sebi nečeg režiserskog, u njemu je čak i hemičar koji međusobno kombinuje ljude nastojeći da iz njih proizvede alkohol nove lepote.

  • 759.00 RSD 607.00 RSD

    Prevodilac: Milica Markić, Povez: TVRD, Format: A5

    Klasici nikad ne zastarevaju. Uvek se nanovo prevode, nanovo čitaju, nanovo interpretiraju. Vitold Gombrovič je  jedan od najvećih poljskih pisaca svih vremena, pisac negacije, dobrovoljne marginalizacije, razbijanja postojanog poretka, lomljenja stereotipa. Gombrovičeva dela nesumnjivo jesu klasika poljske književnosti, a Transatlantik među njima zauzima posebno mesto kao prekursor tradicionalno shvaćenih vrednosti. Ovaj manifest obračuna s nasleđenim mehanizmima duhovne autodestrukcije ujedno je i satira na romantičarsko potčinjavanje individue kolektivnom identitetu. Transatlantik je jedinstvena i nenadmašna parodija nacionalne martirologije: desničarsko-patriotska dresura predstavlja okosnicu antihomoseksualne opsesije poljske kulture, i  držeći se tog obrasca, autor mitu mučenika, zarobljenika i izgnanika suprotstavlja duh nesputanog homoerotizma.

    Sam Gombrovič je, u vezi sa objavljivanjem Transatlantika, na jednom mestu izjavio: „Isfabrikovao sam roman nedostupan strancima zbog jezičkih poteškoća“. Neprevodivost stilistike staropoljske književnosti koja nema svoj ekvivalent u stranim književnostima, ukorenjenost u tradiciju sarmatizma i plemićku kulturu, osobena arhaična dikcija, izvitoperena, fragmentarna sintaksa, nepokoran duh, – sve to činilo je ovo delo hermetičnim, nepristupačnim. Zbog toga je ovaj ni u čemu jednoznačan roman, delo koje postavlja pred prevodioca složen zadatak radikalne stilizacije izvedene na osnovu raspoloživog instrumentarijuma domaće književne baštine, a pred čitaoca postavlja krupne zahteve.